Допинг није проблем само професионалног спорта.

Када поменемо допинг, најчешће се помисли на професионални спорт и врхунске спортисте. Међутим, распрострањеност ове негативне појаве много је шира и већа него што бисмо на први поглед могли да претпоставимо. Када говоримо о допингу у рекреативној популацији, често је присутно уврежено мишљење да се „сви допингују“ и да су, како се колоквијално каже, „у тим теретанама сви на нечему“.

Зашто је било неоходно спровести истраживање?

У Антидопинг агенцији никада нисмо посматрали рекреативну популацију на такав начин. Као људи из науке, сматрамо да се било какви закључци и тврдње морају заснивати на чињеницама и релевантним истраживањима, а не на претпоставкама и стереотипима. Управо из тог разлога одлучили смо да спроведемо истраживање које би дало одговор на питање колика је стварна заступљеност забрањених допинг супстанци у рекреативној популацији. До тада, до нас, нико никада у нашој земљи није спровео овакво истраживање.

Морамо признати да смо до пре три године овај сегмент наше делатности, али и значајан део популације, донекле запостављали. Ипак, схватили смо да је превенција и едукација рекреативаца подједнако важна као и рад са професионалним спортистима, јер су последице злоупотребе допинг супстанци озбиљне без обзира на ниво бављења физичком активношћу.

Организација истраживања и сарадња са институцијама

Да бисмо започели ово истраживање, било је неопходно да добијемо сагласност и одобрење Министарства спорта. Министар, господин Гајић, као човек из науке, одмах је разумео нашу намеру и пружио нам пуну подршку за реализацију ове активности. Након тога, било је потребно обезбедити својеврсну „улазницу“ у теретане, како бисмо уопште могли да спроведемо истраживање на терену.

Сви који редовно посећују теретане знају колико је тешко стећи поверење људи у том окружењу, нарочито када долазите са намером да постављате врло осетљива питања која се тичу коришћења забрањених допинг супстанци. У том делу велику помоћ пружио нам је Савез за рекреацију и фитнес, пре свега генерални секретар Савеза Драган Томашевић и Милош Бунић председник београдског савеза за рекреацију и фитнес, људи који се посвећено баве рекреативном популацијом у Србији. Захваљујући њиховој подршци али и љубазности власника чак 62 теретане, добили смо могућност да спроведемо истраживање и добијемо прве релевантне податке о овом важном и осетљивом проблему.

Резултати истраживања: распрострањеност и врсте допинга

Истраживање, које је спроведено у 62 теретане и фитнес центра у 14 градова на територији Републике Србије, а у коме је учествовало скоро 1500 рекреативних спортиста, показало је да је коришћење допинга у рекреативној популацији заступљено у великој мери. О томе говори податак да чак 37% рекреативних спортиста познаје некога ко користи допинг, а њих 28% некога ко је имао штетне последице услед коришћења допинг средстава. Резултати студије показују да се као допинг средства највише користе анаболички стероиди са заступљеношћу чак 60% у односу на друге допинг супстанце. Ово сазнање је веома значајно имајући у виду да њихова злоупотреба може да доведе до озбиљних штетних последица по здравље, са могућим смртним исходом. Поред тога, коришћење ових супстанци може да изазове синдром зависност, повећа агресију и доведе до психотичних промена код оних који их користе. Посебно забрињава што је најугроженија популација младих особа од 15 до 35 година старости јер је чак скоро 80% оних који посећују теретане у овом опсегу година.

Поред анаболичких стероида високу заступљеност приликом злоупотребе имају лаке и тешке дроге са чак 20%, затим различити стимуланси са такође 20% заступљености а онда следе хормон раста, пептидни хормони, прохормони и инсулин. Рекреативци не желе да се изјасне о томе ко их је саветовао о томе да крену да користе допинг супстанце и на директно постављено питање, кажу нико.

Заблуде, извори информација и доступност допинга

Поражавајућа је чињеница да чак 30% испитаника сматра да се забрањене допинг супстанце могу купити у апотекама. Истина је да се супстанце као што је тестостерон или хормон раста могу искључиво добити на лекарски рецепт када је њихово коришћење индиковано у лечењу неких болести и поремећаја.

Учеснике истраживања питали смо и на који начин су се први пут сусрели са информацијама о допингу. Готово 40% испитаника навело је да је о допингу сазнало путем интернета, док је телевизија била други најчешћи извор информисања. Интернет, као и илегална куповина забрањених допинг супстанци путем различитих сајтова, и даље представљају велики изазов и озбиљан проблем са којим ће се у будућности морати систематски и континуирано борити.

Закључна разматрања и значај превентивног деловања

Ово истраживање представља важан корак ка реалнијем сагледавању размера и специфичности проблема допинга у рекреативном спорту у Србији. Добијени резултати не само да осветљавају постојеће стање на терену, већ пружају и чврсту основу за планирање будућих превентивних, едукативних и истраживачких активности.

Улога Антидопинг агенције Републике Србије, у сарадњи са државним институцијама, спортским савезима, власницима теретана и фитнес центара, као и широм стручном јавношћу, мора бити усмерена на систематско јачање антидопинг едукације и континуирано подизање свести о здравственим ризицима злоупотребе допинг супстанци. Стручњаци упозоравају да се само кроз координисан, дугорочан и мултидисциплинаран приступ може утицати на промену ставова, смањење ризичних понашања и стварање безбеднијег окружења за све који се рекреативно баве спортом и физичком активношћу.

sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/68956/adas…