Спортиссимо/АДАС/Илустрација/Тањуг/АП Ребецца Блацкwелл/ Боб Мартин/ АП Грегорy Булл

Систем допинг контроле у НЦАА спорту

Од момента када сам почела да радим у Антидопинг агенцији Републике Србије на свакој едукацији коју држим добијам исто питање: Да ли се амерички спортисти тестирају?

Ово је вечна дилема која не престаје да изазива полемике међу спортистима, стручњацима и љубитељима спорта широм света. У земљи из које долазе многе од највећих спортских звезда савременог доба, поставља се логично питање колико су мере за борбу против допинга заиста ефикасне, доследне и једнако примењиве на све. Док су код нас у Србији и другим земљама потписницама Светског антидопинг Кодекса спортисти подложни строгим и честим тестирањима, амерички систем често посматрамо са дозом одређене сумње, као затворен, недовољно транспарентан и потенцијално наклоњен заштити сопствених икона. У овом и наредном тексту покушаћу да разјасним како функционишу антидопинг контроле у америчком спорту, које су разлике у односу на остатак света и да ли су највеће звезде из САД заиста “имуне” на допинг тестове.

АДАС проф. др Милица Вукашиновић Весић, директорка Антидопинг агенције Републике Србије

НЦАА под лупом: Шта се крије иза универзитетског спорта?

Иако сви прво помисле на приватне лиге у Сједињеним америчким Државама и допинг контролама код њих, сматрам да је јако важно да се пре свега у овом тексту посветим НЦАА (National Collegiate Athletic Association) односно унерзитетском спорту у Сједињеним Америчким Државама.

НЦАА је највише тело у Сједињеним Америчким Државама које управља универзитетским спортом. Према последњим информацијама за сезону 2023-2024 у оквиру ове организације било је 520.000 спортиста подељених у три дивизије: дивизија I – око 190.000 спортиста, дивизија II – око 130.000 спортиста, дивизија ИИИ – око 200.000 спортиста. Универзитетски спорт представља најважнији део у развоју америчког спорта и базу за регрутовање професионалних спортиста. Уколико анализирамо информацију коју имамо за Олимпијске игре у Паризу прошле године према којој је Амерички тим имао 592 квалификованих спортиста а да је њих 444 било из НЦАА схватамо колико је ово значајан и веома важан део америчког спорта.

Као што знамо, тамо где постоје спортска правила постоје и антидопинг правила. Тамо где постоји спорт постоји и борба против допинга у спорту. Да ли је то и заиста тако када је у питању универзитетски спорт Сједињених Америчких Држава?

ИМАГО / имаго стоцк&пеопле / Профимедиа

Допинг без контроле? Самостални систем тестирања у НЦАА

НЦАА спроводи свој сопствени програм тестирања, независан од Америчке антидопинг агенције (УСАДА), што већ изазива одређене контроверзе. Америчка антидопинг агенција је потписница Светског антидопинг Кодекса и примењује правила која примењујемо и ми у нашој земљи. Проблем је у томе што УСАДА нема никакву ингеренцију над спортистима у НЦАА и спортистима приватних лига.

Начин избора спортиста за тестирање, учесталост тестова, као и листа забрањених супстанци, разликују се од међународних стандарда које прописује Светска антидопинг агенција (WADA).

Листа забрањених супстанци се у великој мери разликује од оне коју примењује и прописује Светска антидопинг агенција. На Листи НЦАА се налазе: стимуланси. анаболички агенси, бета блокатори (забрањени за голф и стрељаштво), диуретици и маскирајућа средства, наркотици, пептидни хормони, фактори раста, сродне супстанце и миметици, хормонски и метаболички модулатори, бета-2 агонисти.

24К-Продуцтион / Аламy / Профимедиа

Колико спортиста се заиста тестира?

Број спортиста у НЦАА који се током године тестира је врло мали износи свега 2% у односу на укупан број спортиста који се такмиче у оквиру универзитестког спорта. Углавном се тестирају само спортисти из дивизије И, док се спортисти у друге две дивизије готово и не тестирају. Већина спортиста не буде тестирана током своје спортске каријере. Тестирања изван такмичења су врло ретка, углавном се спроводе само тестирања на такмичењу, што додатно отвара простор за потенцијалну злоупотребу недозвољених средстава током припрема. Најновије тенденције у борби пртоив допинга у спорту су да се што већи проценат спортиста тестира изван такмичења.

Допинг тестирања се у НЦАА унапред најављују што је према правилима Светске антидопинг агенције (WАДА) апсолутно неприхватљиво. За разлику од WАДА система, НЦАА не користи биолошке пасоше, не анализира дубље профиле хормона, и тестови су углавном ограничени на основне уринске анализе.

Тањуг/АП/Лаурент Гиллиерон/Кеyстоне WАДА

Питање транспарентности

Питање које се с правом поставља гласи: да ли систем који тестира само повремено и по сопственим правилима може заиста гарантовати чист спорт?

Директор УСАДА Травис Тyгарт је својевремено изнео оштре речи на рачун НЦАА тврдећи да амерички универзитетски спорт има веома слаб антидопинг програм и упозорио да страни спортисти долази у НЦАА на допинг одмор, мислећи да долазе како би слободно могли да се допингују. Уколико Травис овако мисли о страним спортистима у НЦАА шта ли мисли о домаћим јер они у овом систему проведу скоро целу своју спортску каријеру.

Прошле године је више од 30 европских антидопинг агенција у свом саопштењу изразило забринутост о томе да ли су професионални и универзитетски спортисти Сједнињених америчких држава који се такмиче на великим догађајима као што су Олимпијске игре били довољно тестирани. Такође су навели да су узнемирени чињеницом што спортисти који се такмиче у професионалним и универзитетским спортским системима нису обавезани кодексом Светске антидопинг агенције и позвали су WАДА да спроведе детаљну проверу и процену овог начина борбе против допинга у спорту.

Питање поверења

Иако Сједињене Америчке Државе важе за једну од водећих спортских сила света, бројна питања остају без јасног одговора када је реч о доследности, транспарентности и правичности њихове борбе против допинга, нарочито у оквиру универзитетског спорта. Одсуство надлежности УСАДА, одступања од међународних стандарда, мали обухват тестирања и најављене допинг контроле указују на системске слабости које могу нарушити поверење у чист спорт.

Када се томе дода чињеница да су управо НЦАА спортисти окосница америчких олимпијских тимова, забринутост међународне заједнице постаје сасвим разумљива. У наредним текстовима осврнућу се и на антидопинг контроле у најпознатијим америчким професионалним лигама, како бисмо сагледали да ли највеће звезде заиста уживају својеврсни имунитет.

sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/48117/adas…