Зашто баш он и шта је користио?

Допинг позитивни случај Јаника Синера потресао је спортску, али и ширу друштвену јавност, скрећући пажњу на проблем допинга далеко изван граница спортских терена.

Шок јавности – Зашто баш Синер без казне?

Сви су били заинтересовани, од оних најмлађих па до најстаријих суграђана. Од мајке мог колеге у Аустрији, па све до моје маме у Србији, сви су имали исто питање: зашто он није кажњен као остали спортисти? Зашто баш он ужива заштиту какву други немају? Да ли је то зато што има много новца или зато што је први на АТП листи? Ова и слична питања чула су се у разговорима свуда -у нашим кућама, кафићима и на улици, показујући колико снажно допинг позитивни случајеви погађају општу јавност и колико нарушавају поверење у спортску правду.

Управо тај осећај да је правда у спорту озбиљно нарушена и начин на који је овај случај вођен, угрозио је веру у све што смо годинама градили. Овај случај је, све наше напоре, све резултате и помаке у борби против допинга, на глобалном нивоу, довео је у питање.

Трофодермин – крема која је све започела

Али да кренемо од самог почетка. Према садржаку из одлуке о процесуирању спортисте цела прича је почела 12. или 13. фебруара када је кондициони тренер Јаника Синера купио крему трофодермин. Иначе овај кондициони тренер је доведен у тим као велики познавалац антидопинг правила?! Трофодермин је фармацеутски препарат који може бити у облику спреја или креме а који у себи садржи цлостебол (анаболички стероид) и неомицин (антибиотик). Користи се за санирање повреда на кожи, ерозија и рана. Налази се у слободној продаји у Италији, Бразилу, Перу и Пакистану. На кутији је црвено означено да је допинг и упозорење да супстанца може узроковати допинг позитиван резултат код спортиста.

Поставља се прво питање, шта ће кондиционом тренеру спортисте на АТП туру препарат који у себи садржи анаболик и на којем је јасно наведено да је допинг?!

АДАС проф. др Милица Вукашиновић Весић

Ланац грешака – од тренера до физиотерапеута

Прича иде даље, кондициони тренер спортисте је физиотерапеуту спортисте 5. марта препоручио да на повређен прст маже ову крему.

Физиотерапут је прихватио тај савет и у периоду од 5. До 13. марта мазао ову крему на свој повређени прст али и следствено својим обавезама масирао спортисту. Користио је фластер али није користио рукавице како би заштитио спортисту.

Како је забрањена супстанца доспела у организам?

Кажу да спортиста има псоријазу и да осећа свраб а да због чешања на његовој кожи могу настати оштећења те је објашњено да је забрањена супстанца на тај начин доспела у организам спортисте, дакле, масажом без рукавица и кроз оштећења на кожи.

Два позитивна теста, али и две укинуте суспензије

Спортиста је тестиран од стране Медјународне тениске федерације, први пут 10. марта и врло брзо 18. марта други пут. Оба пута спортиста је био допинг позитиван на анаболички стероид цлостебол, оба пута је изречена привремена суспсензија која је након једног дана укинута. Спортисту је процесуирала Међународна тениска агенција за интергритет. У августу је покренут поступак и након завршеног поступка спортисти није изречена казна забране учешћа у спорту због повреде антидопинг правила.

Кодекс јасно каже – минимум 2 године, а где је правда?

У спроводјењу и процесуирању овог случаја све је било погрешно. Према правилима која прописује Светски антидопинг Кодекс за присуство анаболика у телесном узорку спортисте иницијална запрећена казна је 4 године забране учешћа у спорту уколико се докаже да је постојала намера за допинговање. Уколико спортиста успе да докаже да је повреда антидопинг правила била ненамерна онда је казна може бити 2 године. Максимално умањење би могло бити на 1 годину када спортиста доказе да није било његовог значајног пропуста и немара у овом допинг позитивном резултату.

Међутим, спортиста је ослобођен и није му изречена казна забране учешћа у спорту што свакако није у складу са правилима.

Нагодба пре суђења: само три месеца забране

Ова чињеница али и притисак јавности је био разлог због којег се Светска антидопинга агенција жалила се Међународној арбиотражи за спорт у Лозани (ЦАС).

Ипак, до судског поступка није ни дошло јер су се стране у поступку на самом почетку нагодиле да спортиста прихвати казну од 3 месеца забране учешћа у спорту.

Блага казна, тешка порука спорту

Сви у овом нашем свету борбе против допинга у спорту смо сматрали и сматрамо да је казна за ову повреду антидопинг правила мала и да је било потребно пратити одреднице Светског антидопинг Кодекса у процесуирању Јаника Синера.
Случај Јаника Синера јасно показује колико проблема може да донесе одступање од поштовања правила борбе против допинга у спорту.

Када спортиста овог формата, број један на АТП листи, за повреду антидопинг правила добије казну која је далеко блажа од оне која би била очекивана у складу са Светским антидопинг Кодексом, онда се шаље погрешна порука свим учесницима у спорту али и општој јавности.

Борба против допинга – правила за све без заштићених појединаца

Борба против допинга у спорту се заснива на доследној и непристрасној примени антидопинг правила. Свако одступање од тих правила дугорочно нарушава кредибилитет и обесмишљава све оно што су антидопинг организације до сада изградиле. Зато је веома важно да овај случај остане подсећање да се борба против допинга не може водити селективно и да спорт не сме имати “заштићене” појединце.