Након десет дана 86 учесника је одговорило на 5 питања које смо вам поставили. Као и увек време је играло значајану улогу, јер се за десет дана доста ствари разјаснило. Чини се да је свему помогло и гостовање др Марије Анђелковић у Јутарњем програму РТС.

У одговору на прво питање: Да ли мислите да ће Марија Шарапова бити кажњена, јер је мелдонијум узела пре 1. јанура 2016. када је он званично доспео на Листу забрањених супстанци? био је скоро нерешен резултат. Око 40% испитаника је мислило да ће бити кажњена и нешто више да неће. Како ствари стоје изгледа да су ови други били у праву. Светска антидопинг агенција (WАДА) је објавила саопштење у коме појашњава ко ће бити кажњен.

Наиме, према табели коју смо направили да би вам саопштење WАДА било јасније, очигледно је да неће сви спористи који су допинг позитивни одговарати. Међу њима се налази и Шарапова, јер је користила мелдонијум пре 1. јануара 2016. Изгледа да су у праву и они који су тврдили да ће учествовати на Олимпијским играма у Рију, јер за све ово време није скинута са Листе учесника из Русије.

концентрација мелдониума у урину	време узимања узорка урина од спортисте
	пре 1. марта 2016	после 1. марта 2016
испод 1 μг/мл	спортиста је користио мелдониум пре 1. јануара 2016 и треба га ослободити одговорности	не постоји довољно студија о излучивању медониума и процес суспензије може да буде привремено стопиран до окончања истраживања о времену излучивања мелдониума
између 1 и 15 μг/мЛ	не постоји довољно студија о излучивању медониума и процес суспензије може да буде привремено стопиран до окончања истраживања о времену излучивања мелдониума	спортиста је користио мелдониум после 1. јануара 2016 и спортиста треба да буде суспендован
изнад 15 μг/мЛ	спортиста је користио мелдониум после 1. јануара 2016 и спортиста треба да буде суспендован

Друго питање је било много сложеније. Наиме, након великог броја допинг позитивних случајева у руској атлетској репрезентацији, Светска атлетска федерација суспендовала је Атлетски савез Русије, а WАДА је суспендовала руску антидопинг лабораторију и Антидопинг агенцију Русије. Међутим, ситуација се променила утолико што доминира став да само спортисти који су били допинг позитивни треба да буду кажњени, али не и они који су се нису допинговали, тачније требају им две легалне победе да би се нашли у Рију. Чак је и Арбитражни суд у Лозани убрзао поступке да би сви, који не буду кажњени, имали времена да се прикључе тиму у Рију.

Оно што је изгледало доста драматично у тренутку када смо ставили квиз, сада је јасније. Међутим, одговори показују да је нашим испитаницима било јасније него светским званичницима да није фер да цела руска репрезентација буде кажњена због прекршаја неколицине.

Треће питање је некако било логично након афере у који су енглески новинари открили нелиценцираног доктора који је допинговао 150 енглеских спортиста. Интезитет вести који је пратио догађаје у Енглеској није одговарао ни приближно ономе који је био везан за руске атлетичаре. WАДА није направила независну комисију, енглеска национална антидопинг агенција није суспендована, антидопинг лабораторија нормално ради, а никоме није пало на памет да било који део енглеске репрезентације суспендује са Олимпијских игара у Рију. Тако да нажалост, опет, испадају у праву они који сматрају да у светском спорту постоје двоструки стандарди. Ваљда смо ми навикли на то, јер смо сведоци, да ма шта урадио Новак не добија иста признања и не бива препознат на начин као Роџер Федерер, а често игра сам против противника и целог стадиона.

Нама из Антдопинг агенције Републике Србије је питање везано за америчке кошаркаше увек симпатично, јер представља уврежено мишљење да се они не тестирају на исти начин као и остали спортисти. Чињенице су сасвим другачије, јер када код играју интернационално имају исти третман као и било ко други, у чему смо и сами сведоци, јер су их и наши допинг контролори тестирали велики број пута. Чињеница да НБА није потписник Светског антидопинг Кодекса говори само о томе да су правила по којима се амерички кошаркаши тестирају донекле разликују од правила Светске антидопинг агенције, али опет је чињеница да се сваки НБА играч према колективном уговору (баргаининг агреемент) тестира 4 пута током НБА сезоне.

Коначно, пето питање је наставак претходног и представља мишљење да се амерички спортисти највише допингују. Међународне статистике то не потврђују, а опет је чињеница да је америчка национална антидопинг агенција процесуиралиа и казнила највеће звезде, може се рећи иконе америчког и светског спорта, као што су Ленс Армстронг или Мерион Џонс.

Можда уместо закључка можемо рећи да је наша публика едукована по питању допинга, да има осећај за правду, али да извесни табуи још увек постоје. Без обзира на све одговори наших испитаника одговарају начину на који се контроверзе допинга у 2016 распетљавају, што ни многи врли познаваоци нису могли да претпоставе пре десетак дана.

Др Ненад Дикић
Председник Одбора за допинг контролу Антидопинг агенције Републике Србије