(Тхе Сциенце оф Руннинг) Борба у унапред изгубљеној бици је фраза која се користи сувише често. Значење ове фразе је приказивање очаја, али и подстицање промене правца. Када је реч о супстанцама за повећање перформанси у спорту, та клишеизирана фраза нажалост је примењива. Губимо борбу која треба да се добије, не само због родитеља и тренера младих спортиста који треба да буду у могућности да гледају у очи ових спортиста како сањају о Олимпијској слави и кажу им да је то могуће.
Традиционално се боримо у рату против допинга користећи модел заснован на тестирању у циљу ‘хватања’ спортиста. У скорије време, употреба истраге и доушника доводе до откривања варалица.
Међутим, ако су нас људи попут Ленса Армстронга или Мерион Џонс ишта научили, то је да негативан допинг тест не значи пуно, осим да сте довољно паметни да не направите озбиљну грешку. У документарцу који је направио ББЦ, у ком сам учествовао, новинар је наручио ЕПО из Кине и једноставним претраживањем на Интернету научио како да узме довољну количину ЕПО и постигне огромно побољшање перформанси, избегавајући притом изазивање било каквих сумњи, иако је чак тестиран једним од најновијих метода – крвним пасошем.
Размислимо о овоме један минут. Новинар који је рекреативни спортиста пронашао је начин да остане чист против наше најсавременије антидопинг мере. Не неко са тимовима лекара или спортским научником иза себе.
Човек, једноставно претражујући Интернет.
