Неовлашћена производња и стављање у промет допинг средстава регулисана је чланом 49 Закона о спречавању допинга у спорту, а запрећена казна за ово кривично дело је најмање 5 година затвора. Управо ту чињеницу искористило је Више јавно тужилаштво у Суботици у спровођењу суђења против двојице дилера ухваћених на граничном прелазу са Мађарском. Доктори Антидопинг агенције Републике Србије су позвани као стручни сведоци са циљем да објасне која је намена и како се користе заплењена допинг средства.
Кривичне одредбе по питању допинга не постоје у свим Европским земљама. Србија се заједно са Аустријом и Италијом определила за такво решење јер је на време схваћена опасност од допинга. С друге стране Интерпол и његове чланице допинг третирају као врућу тему и посвећују му ону пажњу која је до сада била резервисана само за тржиште дроге. Можда је најбољи пример активност полиције Аустрије која је оформила антидопинг одељење пре две године и за првих једанаест месеци имала импресивне резултате: заплена допинг супстанци у вредности од 2 милиона евра, откривене 2 илегалне лабораторије, 120 оптужених и око 700 саслушаних сведока. Ако се томе додају новооткривене супстанце и откривање интернационалних канала онда цела операција личи на борбу против дилера дроге.
Због свега наведеног, Антидопинг агенција Републике Србије се залаже да се и у Србији оснује антидопинг полиција, по узору на Аустрију и неке друге европске земље. На позив АДАС директори антидопинг полиције су октобра 2010. године боравили први пут у Србији и на састанку са Министром омладине и спорта Снежаном Самарџоћ Марковић договорили да је питање антидопинг одељења изузетно важно и да га треба основати и у српској полицији. Након тога, узвратном посетом Аустријској полицији, државни секретар МУП Србије Драган Марковић са сарадницима упознат је са свим аспектима рада антидопинг полиције. Постигнут је договор да је на пољу допинга неопходна даља сарадња, а да би српска полиција новом систематизацијом требало да предвиди антидопинг одељење.
Све ове активности довеле су до промене размишљања о допингу у Србији, а стална прича о неопходности спречавања допинга у спорту доспела је и до оних институција које примарно нису спортске – царине, тужилаштва и суда, али без којих није могуће победити допинг.
Антидопинг агенција Републике Србије захваљује се свима који су покренули српске институције у спречавању допинга, а посебно се захваљује пограничној полицији, царини и Вишем јавном тужилаштву и суду из Суботице на учињеним напорима да се први случајеви процесуирају.







