Преко 50 спортиста који су стипендисти Министарства омладине и спорта је прошло још један у низу курсева које Антидопинг агенција и Удружење за медицину спорта Србије спроводе континуирано. На основу анкетирања које је спроведено системом за гласање, добијена је анализа о општем знању спортиста везано за нутрицију. Сарадници УМСС су предавали о макронутријентима и основим појмовима везаним за енергетску потрошњу. Половина спортиста (рукометаши, ватерполисти и бодибилдери) је убеђења да им је енергетска потрошња у просеку око 3000 кцал иако су каснијим рачунањем схватили да им је ЕП ипак изнад 5000 кцал, што говори у прилог томе да спортисти не знају колико калорија троше дневно.
Показало се да бодибилдери располажу са највећим бројем тачних информација јер су захваљујући специфичности свог спорта упућени на свакодневно ишчитавање литературе и посећивање интернет страница са овом тематиком.
Када се говори о распоређености оборока током дана, навике су подједнако подељене на оне који нпр. доручкују сваки дан пре тренинга и оне које мрзи да имају јутарњи оброк. Иако се то ретко може видети кроз дневнике које спортисти пишу, испоставило се да анкетирани спортисти већином имају ручак код куће што је једна од правилних навика у исхрани.
Ужина је веома битан оброк и управо су стипендисти гласањем дали реалну слику о томе да спортисти подједнако ужинају воће и купују оброк у пекари. Воће је идеално решење за ужину али захтевају додатни труд и навике у том погледу које често код ових младих људи не постоје.
Да би се слушаоцима ближе појаснио термин „гликемијски индекс” анкетирају се о томе када воле да једу млечну чоколаду. Наиме, веома је битно направити јасну разлику између млечне и спортске чоколаде јер је однос макронутријената другачији. Спортисти не схватају да конзумирање млечне чоколаде непосредно пре тренинга прави бумеранг ефекат који им половином тренинга смањује гликемију и доводи до губитка енергије.
Ивана Баралић, магистар фармације и члан УМСС на едукацијама овог типа говори о проблему суплементације и покушава да реши неке од њихових највећих дилема.
Професорка Брижита Ђорђевић говори о значају микронутријената и симптомима њиховог дефицита и/или суфицита. Калцијум, магнезијум, гвожђе и цинк су најзначајинији микроелементи о којима се спортистима скреће пажња имајући у виду да врло често прибегавају њиховом непланском конзмирању. Узимање мултивитаминских и мултиминералних препарата без постојања дефицит у исхрани је честа тематика спортске суплементације која дели мишљења стручњака. Стипендисти на крају предавања управо примају ову врсту поруке и усвајају као свој став.
Недостатак гвожђа без манифестне анемије је чест синдром код спортиста и неопходно је говорити о њему јер може да утиче на спортску способност. Изузетно је битно научити спортисте који су симптоми овог дефицит како би могли благовремено да реагују ако га препознају. Наравно да је есенцијално научити их да разноврсна и здрава исхрана служе као превенција оваквих стања.
