Овај текст је захтевао ново истраживање, пуно читања и пуно узбуђења.

У науци, истински ентузијазам не познаје године, напротив, с годинама све више ценимо сваки тренутак откривања. Истраживачки дух остаје снажан, а радозналост не јењава, не губимо ону искру у оку кад наиђемо на нешто ново, неочекивано и узбудљиво. Још увек осећамо оно исконско узбуђење сваки пут када дођемо до новог открића — као да по први пут отварамо врата непознатог света. Наука нас подсећа да страст према знању и ентузијазам не бледе с временом, већ с годинама добија нову дубину и снагу.

То је чар науке!

Када сам почела да пишем овај текст мислила сам да знам све о овоме и да неће бити новина за мене. Како сам се само преварила!

Овај текст је захтевао ново истраживање, пуно читања и пуно узбуђења.

Историјски гледано према доступним информацијама на нашим просторима допинга има од седамдесетих година прошлог века.

ПРВИ ЗАБЕЛЕЖЕНИ СЛУЧАЈЕВИ ДОПИНГА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА

Први забележени случај допинга је био Владо Фемић бициклиста тестиран 1971. године на трци “Кроз Југославију” а био је допинг позитиван на стимуланс амфетамин.

Врло је интересантан случај Ратка Рудића из 1975. године када је на светском првенству у ватерполу тестиран након утакмице против Немачке и био допинг позитиван. Обзиром да је тим Југославије снажно веровао свом играчу организована су додатна истраживања и испитивања и на крају се дошло до тога да је резултат био лажно позитиван. Нажалост, ова утакмица је регистрована у корист Немачке а репрезентација Југославије завршила на 13 месту. Велики играч и велики тренер који је ушао и у ФИНА кућу славних никада није преболео ову сенку која је пала на његову каријеру иако је на крају ослобођен свих оптужби за допинг.

Кроз различите изворе долазимо и до још једног допинг позитивног случаја, првог у фудбалу на овим просторима. Енвер Марић, голман фудбалског клуба Вележ, био је позитиван 1977. године на стимуланс.

Након ових случајева све до 1991. немамо инфомације о допинг позитивним спортистима. То свакако не значи да их није било већ да није било забележено, јавно документовано или објављено.

Биљана Петровић, скакачица у вис, је 1990. године освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Сплиту, а те исте године је на Голден Гала у Риму била допинг позитивна на амфетамин и кажњена са 2 године забране учешћа у спорту.

Истраживање нас даље води до 2001. године и атлетског митинга у Вуперталу када је тестиран Драгутин Топић и био допинг позитиван на норандростерон. Драгутин Топић је сам неколико пута говорио за медије о овом случају и томе колико му је то проблема донело у животу.

СРБИН ПИОНИР У БОРБИ ПРОТИВ ДОПИНГА- др Михаило Андрејевић

Ова прича о томе када се допинг појавио на нашим просторима довела нас је до открића да је један Србин био пионир борбе против допинга у спорту у свету. Наиме, чувени доктор Михаило Андрејевић Андрејка, који је за члана Надзорног одбора ФИФА изабран 1932. године, а већ 1936. године постао је члан Извршног комитета, био је председник Арбитражне и Медицинске комисије ФИФА а остао је члан ФИФА повремено до 1982. године, када је изабран за доживотног почасног члана.

Доктор Андрејевић је, као председник Медицинске комисије ФИФА, учествовао у организацији и успостављању борбе против допинга на нивоу ФИФА, укључујући и спровођење првих допинг контроле на Светском првенству у фудбалу 1966. године у Енглеској. Допинг контроле су спроведене на свим утакмицама током овог првенства, узето је 130 узорака урина који су анализирани на стимулансе у Лабораторији Челзи колеџа у Лондону. Након анализе доктору Андрејевићу су стигла 3 допинг позитивна резултата играча Немачког тима из финалне утакмице коју су играле Енглеска и Немачка. О овоме доктор Андрејевић писмено обавештава председника Немачке фудбалске федерације, а након тога је уследило објашњење да су ови спортисти користили ефедрин као лек у сврху лечења медицинског стања. Заиста треба да будемо поносни што је Србија имала пионира у борби против допинга у спорту – визионара који је, у времену када се о овој теми мало говорило, препознао важност фер-плеја, здравља спортиста и очувања истинских вредности спорта. Допринос доктора Андрејевића није био само корак испред времена, већ темељ на којем данас градимо одговорну и освешћену спортску заједницу. Поносни смо што је управо из наше земље потекла иницијатива која је обележила почетак једне важне борбе – борбе за чист, поштен и достојанствен спорт.

ФОРМИРАЊЕ ГЛОБАЛНОГ СИСТЕМА БОРБЕ ПРОТИВ ДОПИНГА

Пре оснивања Светске антидопинг агенције, систем борбе против допинга у спорту није био хармонизован, транспарентан и усклађен у целом свету. Међународне спортске федерације су имале своја правила и тестирали су спортисте по свом нахођењу, а Међународни олимпијски комитет је покушавао да успостави и систем и Листу забрањених супстанци. У тренутку када МОК схвата да њихова медицинска комисија није у могућности да буде регулаторно тело и да је потребна нова организација која ће област борбе против допинга у спорту уредити на најбољи могући начин формирана је Светска антидопинг агенција.

Након оснивања Антидопинг агенције Републике Србије 2005. године имамо комплетну статистику о допинг позитивним случајевима у претходних 20 година. Статистику ових случајева показаћемо у неком од наредних тесктова.

sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/45059/adas…