Тестиран сам 500 пута – мит или обмана?

Каријера Ленса Армстронга остала је упамћена као једна од највећих превара у историји спорта. Сам Армстронг је често понављао реченицу:

„Тестиран сам 500 пута и никада нисам пао на допинг тесту.“

Међутим, ова тврдња није била тачна. Према подацима изнетим током поступка који је против њега водила Америчка анридопинг агенција (УСАДА), Армстронг је био тестиран знатно мање него што је тврдио. УСАДА наводи да је спровела око 60 тестирања, док Медјународна бициклистичка федерација УЦИ потврђује 215 тестова током његове каријере – што је укупно мање од половине броја који је он сам износио. Ипак, изненађујуће је да ниједном није био званично допинг позитиван.

Цела афера његовог допинговања откривена је захваљујући сведочењима његових бивших тимских колега из УС Постал тима, 11 бициклиста са којим је Армстронг годинама возио и освојио свих седам титула на Тоур де Франце.

Почетак системског допинг и сарадња са доктором Фераријем

Прича о допинговању Ленса Армстронга почиње још у раним данима његове професионалне бициклистичке каријере, током 1990-их, много пре него што је постао велика спортска звезда и идол многим младим бициклистима и спортистима широм света. Према доказима које је изнела Америчка антидопинг агенција (УСАДА), Армстронг је врло брзо по уласку у елитни бициклизам почео да користи недозвољена средства. Прекретницу у развоју његовог пажљиво осмишљеног допинг програма представља сарадња са италијанским доктором Микелом Фераријем, која је почела 1995. године и трајала све до 2004. године колико је доктор радио за УС Постал тим. Доктор Ферари је био познат по раду са бројним врхунским бициклистима, али и по томе што је постао синоним за системски допинг у бициклизму.

Након што му је 1996. године дијагностикован рак тестиса, Армстронг је прошао кроз захтевно и агресивно лечење, а потом се 1998. тријумфално вратио професионалном бициклизму. Управо тада започиње организовани допинг програм у тиму УС Постал, под надзором доктора Микела Ферарија и спортског директора Јохана Брујнела.

Повратак после рака – тријумф или параван?

Постоје различите спекулације око тога да је дуготрајна употреба анаболичких стероида, хормона раста и других забрањених супстанци могла имати улогу у развоју његове болести мада ниједно научно истраживање није директно повезало Армстронгов случај карцинома тестиса са употребом допингом.

Сам Армстронг је више пута, одлучно негирао такву везу, истичући да је његов карционом тестиса резултат генетских предиспозиција и других фактора ризика, а не последица коришћења допинг средстава. Неки истраживачи сматрају да је Армстронг своје претходно медицинско стање користио као „покриће“ за терапијску употребу тестостерона. Иако није званично доказано да је користио болест као изговор, комбинација медицинских третмана и слабије допинг контроле у том периоду могла је олакшати прелазак на софистицирани допинг режим у наредним годинама.

Седам титула на Тоур де Франце: победа по сваку цену

Ленс Армстронг је био најдоминантнији и најуспешнији професионални бициклиста у историји, освојио је Тоур де Франце рекордних седам пута заредом између 1999. и 2005. године, подижући бициклизам на глобални ниво популарности.

Позната је реченица коју је Ленс Армстронг изговорио да прокоментарише освојених 7 титула на Тоур де Франце: “Имали смо један циљ и једну амбицију, а то је било да победимо на највећој бициклистичкој трци на свету, и не само да победимо једном, већ да је наставимо да побеђујемо.”

Према документацији од преко 1000 страна, коју је УСАДА прикупила на основу сведочења бивших чланова УС Постал тима , потврђено је да су се Ленс Армстронг и његови тимски другови систематски допинговали током својих каријера, укључујући и период освајања свих седам Армстронгових титула на Тоур де Франце-у. УС Постал тим је према сведочењу био место где се неговала култура допинговања али и злостављање у оквиру тима. Јер кад си једном крочио у тим морао си да поштујеш све услове па и тај да користиш забрањене допинг успстанце и методе.

Објављивање овог извештаја означило је његов коначан пад. Готово сви кључни спонзори моментално су раскинули сарадњу, а Армстронг се суочио са низом тужби и милионским одштетним захтевима, укључујући и савезну тужбу поднету према закону о преварама против америчке владе. Како би заштитио њену репутацију повукао се из хуманитарне фондације Ливестронг, коју је сам основао. Јавност га је видела као симбол преваре, па је у том тренутку његово јавно признање било покушај да макар делимично поправи нарушени имиџ и поврати контролу над сопственом причом.

АДАС

Живот после забране: од јавних наступа до интроспекције

Армстронг је зато изабрао интервју са Опром Винфри, свестан да њена емисија нуди гледаоце широм света и атмосферу коју може да контролише. Током тог разговора, отворено је признао коришћење еритропоетина, крвних трансфузија, тестостерона, кортизона и хормона раста. Опра га је такође питала, да ли је током свих седам победа на Тоур де Франце-у користио забрањене супстанце или трансфузије крви његов одговор био: “Да”.

Увек се поставља питање како је Ленс успео да избегне дпинг позитиван резултат за све године његовог учешћа у спорту. Према извештају УСАДА Армстронг и његов тим користили су ноћне микродозе еритропоетина, које су биле довољне да повећају број црвених крвних зрнаца, али нису могле бити детектоване у јутарњим допинг контролама, користили су аутологне трансфузије (сопствена крв) током трка. Крв је претходно извађена, чувана је у фрижидерима, а затим враћана у организам спортисте током трка. Коришћене су и мале дозе тестостерона у облику фластера које није било могуће детектовати. Армстронг је такође користио ретроактивна терапијска изузећа на начин да је тим лекара подносио лажну документацију да су супстанце као што је тестостерон и кортизон коришћене у сврху лечења. Тим је имао дојаве о распореду контрола и времену доласка допинг контролора, у појединим случајевима контролори били ометани или им је приступ спортистима био одлаган.

На питање Опре да ли је могуће освојити седам узастопних титула без допинга, Армстронг је без оклевања одговорио: “Не”. Ово признање, представљало је његов покушај да прикаже себе као некога ко преузима одговорност и да на тај начин постави основу за евентуалну рехабилитацију свог имена и повратак у јавни живот. Међутим, то се није десило. Добио је доживотну забрану учешћа у спорту.

Армстронг данас води неколико подкаста, укључујући “Тхе Мове” и “Тхе Форwард”, у којима дискутује о бициклизму, менталном здрављу и актуелним темама у спорту.

Према доступним информацијама из различитих медијских извора, изјавио је да и даље чува свих седам жутих мајица са Тоур де Франце-а у својој канцеларији, одлучно одбијајући да их уклони.

Данас Армстронг настоји да изгради нову улогу изван професионалног спорта – кроз подкасте, личну рехабилитацију и јавне наступе. Ипак, његова прича остаје снажна опомена да ниједан тријумф, ма колико грандиозан био, не може бити одржив ако је изграђен на превари. Без обзира на то како ће га историја на крају вредновати, име Ленса Армстронга остаће заувек повезано са падом са самог врха и јасним подсећањем на цену коју носи нарушавање спортског интегритета.

У једном разговору који је вођен пред публиком 2024. године када су га питали како себе види сада након свих ових година Ленс је рекао: „Сви живимо свој занимљиве животе, то је само једно велико платно, на крају дана, погледамо ту слику и кажемо: Шта мислиш? Како си, Ленс, као пријатељ, отац и муж? Како си сада? Тренутно ми се свиђа оно што видим. Волим свој однос са породицом, пријатељима и партнерима. Па зашто бих се враћао и мењао све ове лоше ствари које су се догодиле? То је створило особу која данас седи овде. Нисам савршен. Ја сам једна од најконтроверзнијих и, најкомпликованијих особа, али синоћ сам легао као Ленс Армстронг, а данас сам се пробудио као Ленс Армстронг, и заиста сам срећан што јесам. Драго ми је што сам живео овај компликован живот и успео да, на свој начин, изађем на други крај.“