Ретестирања која мењају историју спорта

Правда је, некада, спора, али достижна. Можда управо та реченица најбоље описује оно што се догодило у свету борбе против допинга у последњој деценији. Увек постоје спортисти који су спремни да прибегну коришћењу забрањених супстанци како би стекли предност у односу на своје ривале.

Ретестирања која мењају историју спорта

Према Светском антидопинг кодексу (WADA Code), узорци узети од спортиста на такмичењу и изван такмичења чувају се до 10 година. То омогућава поновно тестирање старих узорака како би се откриле супстанце које тада нису биле детектабилне. Развој најмодернијих аналитичких техника – од унапређених метода детекције дуготрајних метаболита до софистицираних LC-MS/MS система – омогућава да данас откријемо трагове забрањених супстанци које су у време такмичења биле неухватљиве за тадашње лабораторијске процедуре.

Међународни олимпијски комитет (МОК) спровео је опсежна поновна тестирања узорака са Олимпијских игара у Пекингу 2008, Лондону 2012. и Рију 2016. године. Она су открила бројне случајеве коришћења забрањених супстанци: медаље су одузимане, ранг-листе мењане, а репутације спортиста трајно нарушене.

Можда најдрастичнији пример јесте ретестирање узорака атлетичарки које су учествовале у финалу трке на 1.500 метара на Олимпијским играма у Лондону 2012. године. Од 13 атлетичарки које су трчале финалну трку, чак код њих пет је откривено присуство забрањених супстанци приликом ретестирања урађеног годинама касније. Међу њима су биле и турске атлетичарке Чакир Алптекин и Гамзе Булут, које су заузеле прва два места и освојиле златну и сребрну медаљу. Свим допинг позитивним атлетичаркама медаље су одузете, па је тако америчка атлетичарка Шенон Роубери, која је тада заузела шесто место, тек дванаест година касније добила бронзану олимпијску медаљу.

Са Олимпијских игара у Лондону накнадно је анализирано 2.727 узорака. Откривено је 73 нових допинг позитивних случајева, одузета је 31 олимпијска медаља, а 46 спортиста је накнадно добило медаље. Највише случајева било је у дизању тегова (36), затим у атлетици (28), рвању (3), кајаку (2), а по један у боксу, бициклизму, одбојци и пливању.

Након Олимпијских игара у Пекингу ретестирано је 1.053 узорака, а 65 их је било позитивно. Ретестирање узорака са Олимпијских игара у Рију почело је 2023. године – до сада су откривена три позитивна случаја, а цео процес биће завршен 2026. године.

Зашто је чување и ретестирање узорака кључно?

Важност десетогодишњег чувања узорака огледа се у напретку науке. Оно што није било могуће открити 2012. године у Лондону, могло је бити откривено већ 2015. у лабораторијама Светске антидопинг агенције. Наука и технологија сваком годином праве огроман искорак: откривају се нове методе детекције, нове супстанце и манипулације, а оно што је некада било неухватљиво данас се може доказати.

Сазнање да узорак узет данас може бити ретестиран и након десет година одвраћа спортисте од покушаја допинга. Чак и ако избегну откривање у тренутку такмичења, ризикују да буду разоткривени годинама касније. Оваква пракса омогућава стручњацима да прате развој нових метода допинга, усавршавају аналитичке процедуре и подижу ниво борбе за чист спорт.

Ретестирање олимпијских узорака није само научни процес – оно је и симбол одлучности спортских институција да заштите интегритет спорта и дух олимпизма. То показује како спој науке, истрајности и глобалне сарадње може да обезбеди праведније спортско окружење, враћајући поверење у идеју да врхунски резултати морају бити плод талента, рада и поштене борбе, а не забрањених средстава.

Симболика накнадних церемонија и повратак поверења у олимпизам

Шта значи за спортисту када медаљу добије годинама након такмичења?

Пре свега – губитак тренутка славе. Изостаје додела медаља пред публиком, пред породицом, пред хиљадама гледалаца на стадиону и милионима испред ТВ екрана. Пропуштене су и бројне медијске прилике, јер медаља додељена у тишини националних церемонија никада не може да има тежину оне са олимпијског постоља.

Осим тога, многи спортисти остају ускраћени за спонзорске уговоре који се најчешће закључују непосредно после Игара, док траје највећа пажња јавности. Ту је и психолошка и емотивна неправда – тренутак стајања на постољу не може се вратити, а горчина и осећај неправде често остају и након што медаља стигне.

Свестан тога, МОК је од 2018. године увео симболичне церемоније накнадне доделе медаља на Олимпијским играма, Светским првенствима или другим великим спортским догађајима. Иако то не може у потпуности да надокнади оно што је спортистима ускраћено, правда макар буде задовољена.

Зато је важно оно што је речено на самом почетку:

Правда је, некада, спора – али је достижна.

sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/51536/adas…