АДАС

Многи од ових спортова ће вас заиста изненадити!

Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС) је почела са радом 2006. године. У том тренутку у Србији је преовладавало мишљење да проблем допинга у домаћем спорту практично не постоји и да су наши спортисти по том питању „чисти“. Ипак, искуство и резултати током година показали су другачију слику. У периоду од 2006. до 2024. године забележено је 132 спортиста који су били допинг позитивни, односно, користили су неку од забрањених допинг супстанци који се налазе на WАДА Листи забрањених допинг средстава. Оно што посебно забрињава јесте ширина овог феномена, а то је да се допинг позитивни случајеви нису задржали само на једном или два спорта, већ су обухватили чак 35 различитих спортских грана у Србији. Такви подаци јасно указују да се проблем допинга не може посматрати као издвојени инцидент, већ као озбиљан изазов који погађа читав систем спорта у Србији.

Србија против допинга

Република Србија се озбиљно ухватила у коштац са проблемом допинга и током година изградила свеобухватан правни оквир, усклађен са међународним стандардима и Светским антидопинг кодексом (WАДА Цоде). Донет је Закон о спречавању допинга у спорту, као и читав низ подзаконских аката који јасно дефинишу обавезе спортиста, спортских стручњака и спортских организација. Ови прописи се примењују доследно и без изузетака, чиме је успостављен чврст принцип да нико није изнад правила. Свако кршење антидопинг прописа повлачи одговарајуће дисциплинске и законске санкције, без обзира на статус или спортску популарност појединца. Такав приступ омогућио је да се борба против допинга у Србији подигне на институционални ниво, постане саставни део националне спортске политике и допринесе очувању здравља спортиста, фер плеја и међународног угледа српског спорта.

Бодибилдинг, бокс и амерички фудбал – шампиони забрањених супстанци

Што се тиче спортова у којима има највећи број допинг позитивних случајева кренућемо од онога који доминира у статистици АДАС-а, а то је бодибилдинг са 25 допинг позитивних случајева. Бодибилдинг је спорт који повезујемо са максималним развојем мишићне масе што води највише ка злоупотреби стероида, али и других забрањених супстанци.

У боксу је било 16 допинг позитивних спортиста. Овако висок број и друга позиција по броју допинг позитивних случајева у АДАС статистици указује да у овом спорту постоји велика потреба за повећањем снаге, издржљивости и агресивности, па су неки од ових спортиста помоћ проналазили у злоупотреби забрањених допинг супстанци за шта су били адекватно кажњени у складу са Законом о спречавању допинга у спорту.

Што се тиче америчког фудбала у којем је било 11 допинг позитивних спортиста, они су били допинг позитивни махом на марихуану, а онда на стимулансе и анаболике. Интересантно је да спорт који нема дугу традицију у Србији већ бележи овако висок број допинг позитивних случајева.

АДАС

Кад традиција падне на тесту: рукомет, рвање и кошарка

Рукомет се са 9 допинг позитивних спортиста налази на четвртом месту на овој нашој листи.

Препознавање проблема допинга од стране појединих савеза и увођење системских мера правилне антидопинг едукације, довело је до тога да се у почетку већи број допинг позитивних спортиста није значајније повећавао током година. У питању су рвање (7), атлетика (6) и кошарка (6).

Борилачки спортови и теретане – изненађијуће високи бројеви

Употреба забрањених допинг супстанци у кикбоксу, џудоу, рагбију 13 (по 5) и дизању тегова (4) није толико високо заступљена како би се могло очекивати имајући врсту спорта која је у питању и захтеве које ти спортови стављају пред спортисте. То би се на први поглед могло рећи и за поwерлифтинг (3), али треба имати у виду да се у овом спорту не ради много контрола, због малог броја активних спортиста и популарности самог спорта, тако да процентуално гледано тај број није занемарљив.

Од олимпијских дисциплина до егзотичних спортова – допинг не бира жртву

Бициклизам, фудбал, хокеј на леду, теквондо, веслање, одбојка и ватерполо су имали за све ове године по 2 допинг позитивна случаја. Занимљиво је да је бициклизам глобално међу спортовима са највише допинг случајева, док је код нас број мали.

Спортови попут кајака, тениса, пливања, рафтинга, каратеа, аутомобилског спорта, снукера, спортског пењања, мото спорта, самбо и други бележе само по један случај. У некима од ових спортова као што су нпр. снукер, спортско пењање, рафтинг и аутомобилизам допинг није традиционално велика претња, па је и очекивано да се јави спорадично.

Ови подаци показују да борба против допинга не може бити вођена јединственим, универзалним приступом. Универзални приступ не постоји, морају се поштовати правила Светске антидопинг агенције и процена ризика коришћења забрањених допинг супстанци у различитим спортовима у свакој држави посебно. Такође, према захтеву WАДА потребно је спроводити већи проценат допинг контрола изван такмичења а мањи на такмичењу. Спровођењем допинг контрола ми пре свега желимо да заштитимо здравље спортиста, па онда и фер-плеј, али и да очувамо поверење опште и светске јавности у спорт без допинга.

Подаци Антидопинг агенције Републике Србије јасно показују да је допинг током протеклих двадесет година прерастао у широко распрострањен проблем који захвата читав спортски систем. Чињеница да су забележени случајеви у чак 35 различита спорта најбоље сведочи да ниједна дисциплина није потпуно имуна на злоупотребу забрањених допинг супстанци.

Фер-плеј и здравље спортиста изнад свега

Ипак, Србија је развила чврст институционални и законски оквир, усклађен са међународним стандардима, који јасно поставља принцип да нико није изнад правила. Такав приступ омогућио је да се допинг третира као озбиљан системски изазов, а не као издвојени преступ појединаца. Предстоји, међутим, стална потреба за повећањем броја допинг контрола у спортовима високог ризика и континуирана едукација у свим спортовима. Само тако се може очувати фер-плеј, заштитити здравље спортиста и очувати међународни углед српског спорта.