Проблем није нов, али се тек сада о њему пуно прича.
Проблем допинга у тенису није настао тек у последњих неколико година, али је у том периоду добио знатно више медијске пажње. Посебно је дошао у фокус када су двоје овогодишњих освајача Вимблдона имали допинг-позитивне налазе, а у том тренутку су истовремено били и први и и друга на АТП/WТА листи. Ситуацију погоршава чињеница да је још једна спортискиња у 2022. години такође била допинг позитивна а у том тренутку је била 7. на WТА листи.
Проблем допинга као што смо видели до сада из претходних текстова не погађа само спортисте нижег ранга него и професионалне спортисте који су морали бити едуковани и проћи више различитих антидопинг едукација на које их обавезују како Националне антидопинг организације тако и Међународне спортске федерације.
АДАС Проф. др Милица Вукашиновић Весић, директорка Антидопинг агнеције Републике Србије
Од знања до одговорности – пут који многи не прођу
Невероватно је да неко ко је прошао толико едукација и добио толико информација, и даље није светан сталне опасности од допинг позитивног резултата.
Та опасност вреба са свих страна, од контаминираних суплемената и лекова, преко различитих препарата који садрже супстанце које се налазе на Листи забрањених супстанци, па све до лоших одлука у избору пратећег особља. Управо то показује да едукација сама по себи није довољна ако не постане део одговорности и размишљања у свакодневном животу једног спортисте.
Када звезде падну: најпознатији допинг случајеви у тенису
Случајеви Јаника Синера (о којем сам писала прошле недеље), Иге Швјонтек и Симоне Халеп нам говоре о постојању много проблема у свету тениса, нарочито у области решавања и процесуирања допинг позитивних случајева али и антидопинг едукације.
Ига Швјонтек је била допинг позитивна на супстанцу триметазидин (ТМЗ) која се на Листи забрањених допинг супстанци налази у групи Хормона и метаболичких модулатора.
Спортисткиња је своју одбрану засновала на тврдњи да је спорна супстанца у њен организам доспела путем контаминираног лека – мелатонина. Иако се мелатонин уобичајено користи као суплемент, она га је купила у Пољској где је регистрован и доступан као лек. Лабораторијска анализа показала је да је препарат заиста био контаминиран траговима триметазидина (ТМЗ), чиме је потврђено њено објашњење и одбрана. На основу тих налаза, ИТИА (Интернатионал Теннис Интегритy Агенцy) прихватила је да се ради о ненамерној употреби, те јој је изречена казна у виду једномесечне суспензије, уз поништавање резултата са једног турнира.
У случају да спортисткиња није доказала контаминацију а да је доказана намерна употреба ТМЗ њена казна би била 4 године забране учешћа у спорту. Уколико се не може доказати да је употреба била намерна а такође нема доказа о контаминацији казна би била 2 године. У оба случаја било би примењено одузимање свих резултата од датума тестирања па надаље (турнири, бодови, награде).
Симона Халеп је тестирана у септембру 2022. и на том тесту била допинг позитивна на супстанцу роxадустат која стимулише стварање еритропоетина а који онда стимулише стварање еритроцита. Опште је познато да што више еритроцита то више кисеоника до мишића и већа спортска способност.
Такође су уочене и промене у биолошком пасошу спортискиње те је процесуирана и по овом основу. У септембру 2023. ИТИА (Интернатионал Теннис Интегритy Агенцy) јој је за ове повреде антидопинг правила изрекла суспензију у трајању од 4 године. Спортисткиња се поднела жалбу Суду за спортску арбитражу у Лозани и казна јој је смањена на девет месеци забране учешћа у спорту јер је спортискиња наводно доказала да је употребљавала суплемент који је био контаминиран. Суд је у образложењу одлуке рекао да није било значајног пропуста и немара од стране спортискиње те је било могуће изрећи умењену казну. Спортисткиња је завршила каријеру у фебруару 2025. године а тренутно је у судском процесу са канадском фримом Qуантум Нутитион од које тражи одштету од 10 милиона долара због контаминираног суплемента који је користила а због којег је била допинг позитивна.
Поуке из скандала – важност едукације и превенције
Управо због оваквих и сличних случајева контаминације лекова и суплемената, у Антидопинг агенцији Републике Србије посебну пажњу посвећујемо едукацији спортиста. Непрестано их подсећамо да морају изузетно пажљиво да воде рачуна о свему што користе, да обрате пажњу на то ко им је препарат препоручио, као и да увек детаљно прочитају његов састав. Поред тога, наше спортисте учимо да нам се обрате путем платформи које смо развили , „Мишљење о леку“ и „Мишљење о суплементу“ – где могу једноставно поднети захтев и у врло кратком року добити поуздану информацију.
Знање као најјачи штит против допинга
Случајеви Иге Швјонтек и Симоне Халеп јасно показују колико је проблематика допинга у тенису сложена и колико је танка линија између намерне и ненамерне употребе забрањених супстанци. Контаминирани суплементи и лекови представљају реалну и озбиљну опасност за спортисте, док са друге стране постоји и стриктна одговорност сваког спортисте за оно што се надје у његовом организму. Континуирана антидопинг едукација, једини је начин да се спортистима обезбеди знање и подршка како би избегли све клопке које могу довести до њиховог допинг позитивног резултата. Едукација није само обавеза – она је најважније средство превенције и кључ очувања чисте спорта.
https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/58192/tenis-doping-antidoping-agencija-srbije
