Историјски развој борбе против допинга.

Историјски посматрано, систем борбе против допинга у спорту прошао је дуг, сложен и изазован пут и, могло би се рећи, тај пут још увек траје, а на њему смо сви ми заједно.

У својим почецима, борба против допинга била је у надлежности међународних спортских федерација, да би касније одговорност преузео Међународни олимпијски комитет (МОК), односно његова Медицинска комисија. Међутим, како је злоупотреба забрањених супстанци постајала све распрострањенија, МОК је схватио да се проблем допинга у спорту не може решавати само у оквиру једне организације.

Због тога је 1999. године основана Светска антидопинг агенција (WADA), са циљем да обједини глобалне напоре у борби против допинга и развије јединствен, ефикасан и праведан систем заштите интегритета спорта и здравља спортиста.

Потрага за јединственим правилима

У периоду пре формирања Светске антидопинг агенције (WADA) ситуација је била потпуно другачија. Нису постојала јединствена и усклађена правила која би важила за све државе и све спортске федерације, па је изостајала хармонизација основних антидопинг стандарда. Управо зато јавила се потреба да се успостави заједнички оквир и јединствен приступ борби против допинга у спорту.

Циљ је био да се сви релевантни актери, од спортских организација до државних институција, уједине у заједничкој мисији борбе против допинга у спорту. Имајући у виду различите надлежности и структуре, идеја је била да се успостави стална и делотворна комуникација између јавних власти и спортског сектора. Тај важан циљ је остварен оснивањем Светске антидопинг агенције и доношењем УНЕСКО Антидопинг конвенције, чиме је постављен темељ савременог, глобално усклађеног антидопинг система.

Светска антидопинг агенција (WADA) представља јединствену и изузетно специфичну невладину организацију, институцију која, захваљујући УНЕСКО конвенцији против допинга у спорту, остварује своје надлежности како према националним антидопинг организацијама тако и према државама потписницама.

Државе које су ратификовале ову конвенцију обавезне су да у потпуности поштују и примењују обавезе које произилазе из Светског антидопинг кодекса, чиме се обезбеђује јединствен и усклађен глобални систем борбе против допинга у спорту.

Структура глобалног антидопинг система

Ако посматрамо пирамиду система борбе против допинга, на њеном врху налази се Светска антидопинг агенција (WADA) и Светски антидопинг кодекс као највиши, формално-правни акт који уређује ову област на глобалном нивоу.

Са једне стране пирамиде налази се невладин сектор у спорту, у који спадају Међународни олимпијски комитет, Међународни параолимпијски комитет и међународне спортске федерације. На нижим нивоима те вертикале налазе се национални олимпијски и параолимпијски комитети, као и националне спортске федерације.

Са друге стране пирамиде налазе се владе држава, испод којих су националне антидопинг организације (НАДО) и регионалне антидопинг организације (РАДО). Управо преко ових структура антидопинг правила се преносе и спроводе међу спортистима и њиховим пратећим особљем.

У целокупном систему борбе против допинга важну улогу имају и акредитоване лабораторије које одобрава WADA, а које једине имају овлашћење да анализирају узорке крви и урина узетих од спортиста. Посебан сегмент система чини и Суд за спортску арбитражу у Лозани (CAS), који одлучује о жалбама у случајевима повреда антидопинг правила.

У складу са Светским антидопинг Кодексом Антидопинг органзиације су: Међународни олимпијски комитет, Међународни параолимпијски комитет, Интернационалне федерације, Национални олимпијски комитети, Национални параолимпијски комитети, Организатори великих спортских догађаја, Националне антидопинг организације. Све ове организације морају да усвоје антидопинг правила, да их имплементирају и да их спроводе.

Национални оквир: Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС)

Република Србије је Законом о спречавању допинга у спорту из 2005. године основала Антидопинг агенцију Републике Србије (АДАС) која је почела са радом 1. јануара 2006. године. У периоду након тога донет је Закон о потврђивању међународне конвенције против допинга у спорту 2009. године, Законом о спречавању допинга у спорту из 2014. као и Измене и допуне Закона о спречавању допинга у спорту из 2021. Република Србије испуњава све неопходне захтеве који се тичу борбе против допинга у спорту а која су пред њу постављена медјународним захтевима и правилима.

У нашој земљи Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС) већ годинама оправдава улогу кључног фактора у очувању чистог и поштеног спорта. Као симбол посвећености, стручности и одлучности, АДАС неуморно ради на спречавању злоупотребе допинга, подижући стандарде и градећи поверење на националном и међународном нивоу.

Антидопинг правила можемо упоредити са спортским правилима која одређују услове под којима се такмичи у одређеном спорту. Сви учесници у спорту прихватају ова правила као услов учешћа у спорту и она су обавезујућа за њих. Свака антидопинг организација има обевезу да кроз антидопинг правила обавеже све учеснике у спорту за поштовање истих.

Ка златном стандарду борбе против допинга

У овом тренутку на светском нивоу имамо антидопинг стандард примењив на све и у свим земљама света, стандард борбе против допинга у спорту који се са годинама усавршавао. Да ли смо стигли до тога да имамо златни стандард борбе против допинга у спорту у свету? Мислим да још увек нисмо али свакако идемо ка томе да буде што успешнији и што примењивији.

sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/60457/dopi…