Спортиссимо – цели текстови

Како је морски црв доспео у центар пажње.

Да ми је неко рекао да ћу се појавити на телевизији како бих говорила о морском црву, вероватно му не бих поверовала. Ипак, за све постоји први пут. Гостовање у јутарњем телевизијском програму и прича о морском црву који је постао главна вест у области борбе против допинга у спорту представља право изненађење, али и својеврсну атракцију.

Морам признати да сам о морском црву и његовом утицају на борбу против допинга знала врло мало. Међутим, када је задатак да се о нечему говори јавно, нема друге него да се тема добро проучи, прочита и разуме. Управо због ове необичне, али изузетно занимљиве теме, одлучила сам да данашњи текст посветим феномену допинга морским црвом.

У последње време у земљама региона појавили су се различити текстови на тему морског црва, које су потом пренели и наши медији. Поставља се логично питање: откуд морски црв у текстовима који се баве борбом против допинга у спорту?

Црв са „супер-хемоглобином“

Реч је о морском црву познатом под латинским називом Arenicola marina, који живи у пешчаним обалским подручјима, најчешће на плажама. Ако мене питате, он више личи на велику и дебелу глисту него на класичну представу црва.

Разлог због којег се данас бавим овом темом и пишем о морском црву јесте његов хемоглобин. Оно што је посебно занимљиво јесте чињеница да његов хемоглобин може да веже чак 156 молекула кисеоника. Када се то упореди са људским хемоглобином, који може да веже свега 4 молекула кисеоника, постаје јасно зашто се о овом организму говори у контексту потенцијалне злоупотребе.

Управо због тих особина, хемоглобин морског црва привукао је велику пажњу медицинских и спортских стручњака и истраживача. Већ сада постоје истраживања која испитују његову потенцијалну примену у медицини, али свакако и забринутост да би могао бити злоупотребљен у спорту ради побољшања издржљивости, што га доводи у везу са борбом против допинга.

Свима је познато да већа количина кисеоника допремљена до мишића значи и већу спортску издржљивост и способност. Управо одатле потиче страх да би препарати добијени из морског црва могли бити злоупотребљени у сврху допинговања.

Светска антидопинг агенција је још 2023. године финансирала истраживање које је спровео Институт за биохемију и превенцију допинга Универзитета за спорт у Келну. У оквиру тог истраживања развијен је метод за откривање и идентификацију хемоглобина морског црва, у научној и стручној јавности познатог под називом М101.

Антидопинг систем већ на опрезу

То значи да је, када је реч о овом потенцијалном виду допинга, Светска антидопинг агенција већ спремна да реагује. Када кажем „спремна“, пре свега мислим на чињеницу да су механизми детекције већ развијени, иако се сам препарат још увек налази у фази претклиничких испитивања и истраживања.

Француска фармацеутска компанија Хемарина се већ дужи низ година бави истраживањем коришћења хемоглобина морског црва као носача кисеоника пре свега у трансплантационој медицини и хитним стањима када је потребан што бржи довод кисеоника до оштећеног ткива. Хемоглобин морског црва је много мањих димензија од црвених крвних зрнаца и лакше ће проћи до ткива којем је потребан кисеоник кроз на пример тромбом зачепљен крвни суд.

Ова компанија је већ добила ЦЕ знак за коришћење препарата Hemo2life који је биолошки носач кисеоника и користи се пре свега у области трансплантације органа, за шта је и добио дозволу за коришћење. Други препарат ове команије Hemohu carrier се налази у фази претклиничких истраживања. Кроз истраживања на животињама дошло се до закључка да овај препарат нема негативна дејства на њихов организам и не доводи до имунолошких реакција.

Између медицинског напретка и злоупотребе

У сваком случају, тамо где постоји могућност употребе, постоји и ризик од злоупотребе. Страх од злоупотребе ове супстанце у сврху допинга спортиста је оправдан. Имајући у виду све наведене карактеристике, неопходно је изразити забринутост због потенцијалне злоупотребе хемоглобина морског црва ради унапређења спортских способности и издржљивости спортиста. Наука напредује великом брзином, а фармацеутска индустрија још брже. Свакодневно се појављују нови, иновативни препарати, лекови и методе који могу бити злоупотребљени у спорту. Наша је одговорност да континуирано пратимо научна достигнућа, препознамо потенцијалне опасности и да им се благовремено и одлучно супроставимо.

Успели смо да се носимо и супротставимо многим изазовима, па ћемо, ваљда, успети да савладамо и овог морског црва.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/69931/adas-doping-morski-crv-milica-vukasinovic-vesic

Допинг није проблем само професионалног спорта.

Када поменемо допинг, најчешће се помисли на професионални спорт и врхунске спортисте. Међутим, распрострањеност ове негативне појаве много је шира и већа него што бисмо на први поглед могли да претпоставимо. Када говоримо о допингу у рекреативној популацији, често је присутно уврежено мишљење да се „сви допингују“ и да су, како се колоквијално каже, „у тим теретанама сви на нечему“.

Зашто је било неоходно спровести истраживање?

У Антидопинг агенцији никада нисмо посматрали рекреативну популацију на такав начин. Као људи из науке, сматрамо да се било какви закључци и тврдње морају заснивати на чињеницама и релевантним истраживањима, а не на претпоставкама и стереотипима. Управо из тог разлога одлучили смо да спроведемо истраживање које би дало одговор на питање колика је стварна заступљеност забрањених допинг супстанци у рекреативној популацији. До тада, до нас, нико никада у нашој земљи није спровео овакво истраживање.

Морамо признати да смо до пре три године овај сегмент наше делатности, али и значајан део популације, донекле запостављали. Ипак, схватили смо да је превенција и едукација рекреативаца подједнако важна као и рад са професионалним спортистима, јер су последице злоупотребе допинг супстанци озбиљне без обзира на ниво бављења физичком активношћу.

Организација истраживања и сарадња са институцијама

Да бисмо започели ово истраживање, било је неопходно да добијемо сагласност и одобрење Министарства спорта. Министар, господин Гајић, као човек из науке, одмах је разумео нашу намеру и пружио нам пуну подршку за реализацију ове активности. Након тога, било је потребно обезбедити својеврсну „улазницу“ у теретане, како бисмо уопште могли да спроведемо истраживање на терену.

Сви који редовно посећују теретане знају колико је тешко стећи поверење људи у том окружењу, нарочито када долазите са намером да постављате врло осетљива питања која се тичу коришћења забрањених допинг супстанци. У том делу велику помоћ пружио нам је Савез за рекреацију и фитнес, пре свега генерални секретар Савеза Драган Томашевић и Милош Бунић председник београдског савеза за рекреацију и фитнес, људи који се посвећено баве рекреативном популацијом у Србији. Захваљујући њиховој подршци али и љубазности власника чак 62 теретане, добили смо могућност да спроведемо истраживање и добијемо прве релевантне податке о овом важном и осетљивом проблему.

Резултати истраживања: распрострањеност и врсте допинга

Истраживање, које је спроведено у 62 теретане и фитнес центра у 14 градова на територији Републике Србије, а у коме је учествовало скоро 1500 рекреативних спортиста, показало је да је коришћење допинга у рекреативној популацији заступљено у великој мери. О томе говори податак да чак 37% рекреативних спортиста познаје некога ко користи допинг, а њих 28% некога ко је имао штетне последице услед коришћења допинг средстава. Резултати студије показују да се као допинг средства највише користе анаболички стероиди са заступљеношћу чак 60% у односу на друге допинг супстанце. Ово сазнање је веома значајно имајући у виду да њихова злоупотреба може да доведе до озбиљних штетних последица по здравље, са могућим смртним исходом. Поред тога, коришћење ових супстанци може да изазове синдром зависност, повећа агресију и доведе до психотичних промена код оних који их користе. Посебно забрињава што је најугроженија популација младих особа од 15 до 35 година старости јер је чак скоро 80% оних који посећују теретане у овом опсегу година.

Поред анаболичких стероида високу заступљеност приликом злоупотребе имају лаке и тешке дроге са чак 20%, затим различити стимуланси са такође 20% заступљености а онда следе хормон раста, пептидни хормони, прохормони и инсулин. Рекреативци не желе да се изјасне о томе ко их је саветовао о томе да крену да користе допинг супстанце и на директно постављено питање, кажу нико.

Заблуде, извори информација и доступност допинга

Поражавајућа је чињеница да чак 30% испитаника сматра да се забрањене допинг супстанце могу купити у апотекама. Истина је да се супстанце као што је тестостерон или хормон раста могу искључиво добити на лекарски рецепт када је њихово коришћење индиковано у лечењу неких болести и поремећаја.

Учеснике истраживања питали смо и на који начин су се први пут сусрели са информацијама о допингу. Готово 40% испитаника навело је да је о допингу сазнало путем интернета, док је телевизија била други најчешћи извор информисања. Интернет, као и илегална куповина забрањених допинг супстанци путем различитих сајтова, и даље представљају велики изазов и озбиљан проблем са којим ће се у будућности морати систематски и континуирано борити.

Закључна разматрања и значај превентивног деловања

Ово истраживање представља важан корак ка реалнијем сагледавању размера и специфичности проблема допинга у рекреативном спорту у Србији. Добијени резултати не само да осветљавају постојеће стање на терену, већ пружају и чврсту основу за планирање будућих превентивних, едукативних и истраживачких активности.

Улога Антидопинг агенције Републике Србије, у сарадњи са државним институцијама, спортским савезима, власницима теретана и фитнес центара, као и широм стручном јавношћу, мора бити усмерена на систематско јачање антидопинг едукације и континуирано подизање свести о здравственим ризицима злоупотребе допинг супстанци. Стручњаци упозоравају да се само кроз координисан, дугорочан и мултидисциплинаран приступ може утицати на промену ставова, смањење ризичних понашања и стварање безбеднијег окружења за све који се рекреативно баве спортом и физичком активношћу.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/68956/adas-doping-rekreativni-sport-mitovi-zablude

Веома је важно да сви спортисти знају ове појединости!

Скорашњи допинг скандал, у коме је група од 23 кинеских пливача током 2021. године била позитивна на забрањену супстанцу триметазидин, подигао је велику прашину у спортској јавности. Сви они су били, у овом случају, ослобођени одговорности уз образложење да се радило „ненамерној контаминацији“ у хотелском окружењу, односно да су намирнице које су уносили биле контаминиране забрањеном супстанцом, а коју су конзумирали у хотелу у коме су били смештени. Ово је поново поставило питање колико су заправо безбедни производи које професионални спортисти свакодневно конзумирају?

И шта све могу бити извори такве контаминације, а то нису искључиво храна, суплементи или неки други препарати.

Шта је контаминација у контектсу допинга?

Постоји више типова контаминација које је важно узети у обзир приликом анализе допинг позитивног резултата и образлагања присуства забрањене супстанце у телесном узорку спортисте. Контаминирана храна, вода, лекови, суплементи могу довести до ненамерног уноса забрањених супстанци и, последично, до позитивног допинг налаза.

Контаминација хране као узрок допинг позитивног резултата

Контаминација хране је чест узрок допинг позитивног резултата код спортиста. Иако већина земаља строго регулише употребу анаболика за бржи раст животиња ипак у неким земљама постоји њихова широка употреба. Употреба кленбутерола и других анаболичких стероида за убрзани раст животиња дешава се и даље у Кини, Мексику и Гватемали а могуће још и у Колумбији и Перуу. Од јуна 2021. године Светска антидопинг агенција је увела минмални ниво за пријављивање од стране лабораторија за неке забрањене супстанце које се у претходно наведеним земљама користе за убрзани раст животиња. Позитиван налаз испод овог минималног нивоа на ове супстанце покренуће истрагу за откривање начина како су ове супстанце доспеле у организам спортисте. Овакав приступ омогућава антидопинг организацијама да открију да ли је контаминирано месо било узрок допинг позитивног резултата или је спортиста свесно користио неко допинг средство. Антидопинг агенција Републике Србије је имала један такав случај допинг позитивног резултата, где је забрањена супстанца унета кроз контаминирану храну. Радило се о једној нашој одбојкашици која је дуже времена боравила у Кини. Спортискиња је доказала да је анаболик кленбутерол доспео у њен организам кроз контаминирану храну и није била процесуирана за повреду антидопинг правила.

Спортистима који једу месо у земљама са већим ризиком се препоручује, пре свега, да покушају да конзумирају месне производе у хотелу, спортском селу или у неком реномираном ресторану, да избегавају уличну храну, да једу органско месо ако је то могуће, да забележе име ресторана где су јели, да размисле о фотографисању хране, да ажурирају своје обрасце о локацији. Ове информације могу помоћи у истрази уколико се деси допинг позитивни резултат узрокован контаминираном храном. Наиме, није довољно да спортиста само каже да је јео храну која је била контаминирана неком забрањеном супстанцом, већ то мора да покаже и истрага која се спроводи.

Контаминација суплемената – највећи ризик за спортисте

Што се тиче контаминације суплемената спортисти морају бити свесни чињенице да не постоје гаранције да неки суплемент не садржи забрањену супстанцу која може бити проблем на допинг контроли. Контаминација суплемената је један од најчешћих узрока ненамерног уноса забрањене допинг супстанце у организам спортисте. За разлику од лекова суплементи не подлежу строгој контроли квалитета пре изласка на тржиште. До контаминације суплемената може доћи још на производној линији уколико је она претходно коришћена за производњу неке друге супстанце, затим уколико је коришћена лоша сировина која може бити контаминирана још пре уласка у производни процес, некада може постојати и намерна контаминација производа како би се његов ефекат појачао. Спортисти треба да воде рачуна о томе да суплемент може да не садржи оно што спортиста очекује, такође може да садржи оно што не очекује и у том смислу важно је проверавати садржај декларације суплемента што вам опет не гарантује да ћете бити сигурни да у њему нема нечега што није наведено на декларацији. Због тога спортисти морају бити изузетно опрезни при избору суплемената, користити искључиво производе из сертификованих програма тестирања и избегавати непроверене брендове или производе куповане путем интернета. Контаминација суплемената тако остаје један од највећих изазова у антидопинг систему, јер и уз добру намеру и максималан опрез спортиста може бити изложен ризику позитивног допинг резултата. Уколико спортиста није сигуран по питању декларисаног садржаја неког суплемента увек се може обратити антидопинг агенције Републике Србије за мишљење.

Контаминација лекова у антидопинг пракси

Контаминација лекова је нешто ређи случај као узрок допинг позитивног резултата обзиром да лекови у процесу производње подлежу строгој контроли квалитета. Међутим, и поред строже контроле данас имамо информације да чак и одобрени лекови могу бити контаминирани траговима других лекова током производног процеса. Пријављени су случајеви где су дозвољени лекови против болова или лекови за прехладу садржали трагове у спорту забрањених диуретика, што је узроковало позитивне тестове. Због овакве могуће контаминације Светска антидопинг агенција је утврдила минимални ниво пријављивања од 20 ng/ml за диуретика. То значи да када се пронађу концентрације једнаке или испод овог прага, лабораторије треба да пријаве налаз као негативан уз један важан изузетак. За спортисте који се такмиче у спортовима са тежинским категоријама као што су бокс, рвање, и други борилачки споритсти али и дизање тегова, чак и нивои испод 20 ng/ml морају се пријавити као атипични налаз, јер се диуретици могу злоупотребити за постизање брзог губитка тежине како би се испунили захтеви за одређену тежинску категорију. Ово покреће обавезну истрагу од стране антидопинг организације која процесуира овакве случајеве да би се утврдило да ли постоји повреда антидопинг правила.

Постоје и други начини контаминације путем којих забрањена супстанца може доћи у тело спортисте, али су они много ређи. Међутим, на било који начин да забрањена супстанца доспе у тело спортисте, искључиво је њена или његова одговорност за оно што се нађе у телу, без обзира да ли је спортиста био свестан да је могуће да је унео забрањену супстанцу или не. У случајевима када је дошло до ненамерног уноса забрањене супстанце спортиста може да буде ослобођен одговорности за позитиван допинг резултат, али само у случају када спроведена истрага јасно потврди начин на који је дошло до уноса забрањене супстанце. Управо због тога, јако је битно да спортисти буду свесни свих начина на који могу да буду изложени ненамерном уносу допинг супстанце јер, коначно, одговорност је увек на њима.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/67931/adas-kontaminacija-doping-pozitivni-slucajevi

Биолошке и психолошке разлике као полазна основа.

Разлике између мушкараца и жена су бројне. Рецимо, биолошке разлике се огледају у томе да жене живе дуже од мушкараца у свим земљама света. Тако је и у Србији, па жене, у просеку, живе дуже од мушкараца за око пет година. Такође, бројни су примери да су жене издржљивије од мушкараца. Пример за то је маратон у Бостону 2018 године. Оно што је овај маратон разликовало од дотадашњих били су изузетно лоши временски услови. Киша је пљуштала током целе трке, а маратонке и маратонци су били изложени и ветру јачине од 40 km/h и температурама од свега неколико степени изнад нуле. У нормалним временским условима, обично мањи проценат мушкараца у односу на жене одустаје током маратонске трке. Међутим, када су временски услови овако тешки десило се управо супротно. Проценат мушкараца који је одустао од трке је био већи за чак 80% од процента на трци 2017. године и укупно је износио 5%. Код жена, проценат одустајања у односу на годину дана раније се повећао за само 12% и на крају трке износио је само 3,8%. Па ви реците после да жене нису јачи пол.

Осим ових, и бројних других, разлика, постоје разлике између мушкараца и жена и у области допинга. Тако смо ми у Антидопинг агенцији урадили анализу наших података о допинг позитивним случајевима у последњих 19 година, у Србији. Научни рад у коме се налазе подаци из овог истраживања смо објавили у једном од најпрестижнијих часописа у области спортских наука, који се зове “Спортс” и који је налази у најбољих 25% часописану овој области на СЦИ листи.

Ко се више допингује?

Анализа података нам је показала да смо у периоду од 2006. до 2024. године спровели 14.919 допинг контрола. Полна заступљеност код спроведених допинг контрола показује снажан дисбаланс. Наиме, код мушкараца је спроведено 10.912 (73.11%) а код жена 4.007 (26.89) допинг контрола. Разлог за ово лежи у том да је бављење спортом још увек много заступљеније код мушкараца него код жена. Статистичке анализе које смо радили показују и врло различите резултате између мушкараца и жена у погледу кршења антидопинг правила. Наиме, од укупно 146 повреда антидопинг правила, колико их је постојало у ових 19 година, било је 128 повреда антидопинг правила које су починил мушкарци, док је код жена тај број свега 18. У процентима мушкарци су чинили 87% повреда, а жене свега 13%. Ако се то упореди са бројем односно уделом допинг контрола које су спорведене код жена, односно код мушкараца, јасно се показује да су мушки спортисти у односу на жене знатно склонији злоупотреби забрањених допинг супстанци. Можда можемо да кажемо да жене нису само јачи, већ и паметнији пол.

Оно што је још занимљиво је то да нисмо открили само разлике у склоности ка коришћењу допинг средстава код мушкараца и жена, већ и разлике у томе које врсте супстанци злоупотребљавају, као и између спортова у којима се повреде антидопинг правила најчешће јављају.

Које супстанце користе мушкарци, а које жене?

Поређења ради овако изгледа злоупотреба различитих допинг супстанци код спортиста мушког и женског пола:

Ова табела нам показује да су најзаступљенији анаболици и код мушкараца и код жена док су разлике значајније у заступљености других супстанци.

Широка употреба анаболика код мушкараца

Посматрајући популацију мушких спортиста који су злоупотребљавали забрањене допинг супстанце дошли смо до тога да највећу заступљеноост имају анаболички стероиди. Анаболички стероиди су код мушкараца откривени у 18 различитих спортова што указује на њихову широку употребу. Примери за о су:

Бодибилдинг: 23 од 67 случајева (34,32%)
Пауерлифтинг: 8 случајева (11,94%)
Кик бокс: 6 случајева (8,96%)
Бокс: 5 случајева (7,46%)

Овакав распоред говори да мушкарци користе анаболичке стероиде у широком спектру спортова где су кључне снага, брзина, експлозивност и брз опоравак. Присутни су од спортова снаге, преко борилачких па све до тимских спортова.

Код жена анаболички агенси су пронађени у 7 случајева у бодибилдингу, 1 у боксу и 1 у одбојци.

Иако су анаболици најзаступљенији код оба пола образац употребе је потпуно различит. Код жена је снажно концентрисан у свега 3 спорта док је код мушкараца широко распрострањен у великом броју различитих спортова.

Међутим, код других супстанци, ситуација је битно другачија. Код мушкараца најчешће након анаболика следе стимуланси са заступљеношћу од 22%, а након тога канабиноиди са 15%. Оваква расподела указује на комбинацију различитих ризичних понашања од стране спортиста односно употребе и злоупотребе различитих дрога као што су кокаин, амфетамин, марихуана које можемо повезати са социјалним моментом живота спортиста под притиском. Али, неке од ових супстанци могу имати позитиван утицај на спортске перформансе и дати тим спортистима непоштену предност на такмичењу.

Жене и злоупотреба допинг супстанци

Код жена је образац потпуно другачији. Након анаболика, најзаступљенија је злоупотреба диуретика и маскирајућих агенаса са 31,43% слчајева, а потом хормона и метаболичких модулатора са 8,57%. Овакав профил злоупотребе код жена се доводи у везу са спортовима код којих постоји наглашена потреба контроле телесне тежине, естетски изглед као и специфичне физиолошке потребе.

Зашто мушкарци и жене посежу за различитим супстанцама?

Анализирајући друга објављена истраживања, која се односе на различите карактеристике злоупотребе допинг супстанци између полова, нисмо пронашли велика одступања у односу на резултате које смо ми добили. Стручњаци истичу да мушкарци најчешће улазе у ризичну зону допинговања у спортовима снаге, борилачким дисциплинама и тимским спортовима, где је притисак на то да буду физички јаки изузетно висок. Код жена, употреба диуретика и супстанци које утичу на метаболизам може бити повезана са строгим захтевима контроле телесне тежине, естетским критеријумима и специфичним физиолошким изазовима.

Зашто је ово истраживање важно за будућност чистог спорта?

Зашто нам је ово истраживање важно? Па управо због онога што сам писала у претходном тексту – због едукације. Када смо свесни да постоје различите карактеристике коришћења допинг средстава између полова, онда се намеће логична потреба да пол укључимо као редован критеријум при планирању, не само спровођења допинг контрола, већ и едукације. Потрудићемо се да у наредном периоду прецизније препознајемо и пратимо трендове у злоупотреби забрањених допинг супстанци међу половима и да спроводимо циљану антидопинг едукацију која ће бити прилагођена реалном ризику коришћења одређених допинг супстанци код мушкараца и код жена.

На крају, једно је јасно. Да бисмо имали чист спорт морамо разумети разлике међу половима, како оне биолошке, тако и социјалне али и у спорту. Због тога је ова студија важан корак који отвара пут ка ефикаснијим и одговорним стратегијама у области спорта у Србији.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/66899/adas-doping-muski-zenski-pol-razlike

Зашто је антидопинг едукација важна?

Антидопинг едукација није само одговорност Антидопинг агенције Републике Србије него је одговорност свих учесника у спорту. Иако Светски антидопинг кодекс (Кодекс) обавезује све антидопинг организације да спроводе свеобухватне едукативне програме, такође је на спортистима и њиховом помоћном особљу да траже информације како би себи обезбедили да тренирају и да се такмиче се у складу са вредностима чистог спорта и антидопинг правилима.

Улога антидопинг организација

Најважнију улогу у антидопинг едукацији спортиста и њиховог пратећег особља у систему борбе против допинга у спорту имају антидопинг организације (АДО).

Обавезе према Светском антидопинг кодексу

Светски антидопинг кодекс (Кодекс) захтева од спортиста и пратећег спортског особља да познају и да се придржавају свих антидопинг правила прописаних Кодексом. Према правилима прописаних Кодексом, и Међународним стандардом за едукацију, Антидопинг агенција Републике Србије има обавезу да планира, спроводи, прати и евалуира ефикасне едукативне програме. Такође у обавези смо да у антидопинг едукацију укључимо и националне спортске савезе. Адекватном и правовременом едукацијом обезбеђујемо право спортиста на чист и фер спорт. Антидопинг едукација и ефикасни едукативни програм треба да сачувају спортски дух као и да заштите здравље спортисте и његово право да се такмичи у средини без допинга на свим нивоима.

Циљеви антидопинг програма

Превентивни антидопинг програми су веома важни и имају обавезу да обезбеде или промовишу:

- право спортисте на едукацију и усавршавање
- право на поштено такмичење
- право да прво антидопинг искуство спортиста буде кроз едукацију, а не кроз тестирање
- позитивне вредности везане за спорт
- право да спортистима и њиховом пратећем особљу едукацију обезбеђује стручан едукативни тим
- да су спортисти и њихово пратеће особље укључени и активно учествују у антидопинг програмима
- да су програми осмишљени на начин да прате спортисту у његовој спортској каријери

Програми едукације треба да подигну свест, обезбеде тачне информације и развију способност доношења одлука како би се спречиле намерне и ненамерне повреде антидопинг правила и друга кршења Кодекса.

У Антидопинг агенције Републике Србије сматрамо и верујемо да би прво искуство спортиста са антидопингом, требало да буде кроз едукацију. Пре него што спортиста буде подвргнут допинг контроли он мора да има прву информацију о допингу добијену кроз едукацију.

Шта спортиста мора да зна?

Кроз ту едукацију спортиста треба да прими основне информације као што су:

Принципи и вредности повезани са чистим спортом

- Права и одговорности спортиста, помоћног особља спортиста и других група према Кодексу
- Принцип стриктне одговорности
- Повреде антидопинг правила
- Листа забрањених допинг средстава
- Ризици употребе суплемената у спорту
- Употреба лекова и терапеутска изузећа (ТУЕ)
- Последице допинга, укључујући штетне последице коришћења допинга по здравље спортиста
- Процедура допинг контроле
- Захтеви за регистровану тест групу (РТГ), укључујући Wхереабоутс обавезе и коришћење АДАМС-а
- Пријављивање и изношење забринутости у вези са допингом (спеакинг уп)

Онлајн антидопинг едукација

Имајући у виду све претходно наведено, у Антидопинг агенцији Републике Србије настојали смо да сваком спортисти обезбедимо једноставан, брз и поуздан приступ свим кључним информацијама из области борбе против допинга у спорту. Зато смо развили онлине антидопинг едукацију – намењену и спортистима и њиховом пратећем особљу – која је лако доступна и садржи све неопходне садржаје на једном месту.

Законске обавезе спортских савеза и спортиста

Закон о спречавању допинга у спорту обавезује све националне спортске савезе да најмање једном годишње обезбеде да сви лиценцирани спортисти и тренери прођу антидопинг едукацију. Како бисмо им олакшали спровођење ове обавезе, припремили смо онлине предавања која се налазе на нашем веб-сајту, тако да сваки савез једноставно може да упути своје чланове на платформу Антидопинг агенције Републике Србије.

Посебну обавезу имају спортисти стипендисти Министарства спорта, који су уједно и наши најуспешнији спортисти: они су дужни да два пута годишње прођу антидопинг едукацију у организацији Антидопинг агенције Републике Србије.

Врсте и начини спорвођења едукације

АДАС спроводи едукацију свих заинтересованих група у спорту, спортиста, тренера, спортских стручњака и осталог пратећег особља спортиста. Поред тога, едукујемо како рекреативце тако и ширу јавност о штетним дејствима забрањених допинг супстанци. Едукацију реализујемо и кроз непосредна, „фаце то фаце“ предавања, као и путем наше медијске кампање „Буди здрав, играј поштено“, којом додатно јачамо свест о значају чистог спорта, здравља и фер-плеја.

Како би на адекватан начин спроводили све активности у оквиру антидопинг програма, као установа Антидопинг агенција Републике Србије непрестано улаже велике напоре у процес едукацију свих заинтересованих група у области спорта у нашој земљи али и у делу опште јавности, посебно рекреативне популације.

Континуирана едукација као темељ система

Ми се свакако пре свега све ове године држимо тога да само континуирана едукација представља темељ квалитетног и одрживог антидопинг система.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/65829/adas-edukacija-antidoping-agencija-doping

Строга правила антидпоинг система.

Једном ми је један спортски радник рекао:

- Докторка, и из затвора човек може да изађе уз помиловање – само код вас помиловања нема.

Био је у праву. Када се изрекне коначна санкција за повреду антидопинг правила, она се не може током трајања умањити нити ублажити. Светски антидопинг кодекс не познаје институт помиловања.

Улога и приницпи Светског антидопинг кодекса

Светски антидопинг Кодекс представља документ на којем почива читав Светски антидопинг програм. Његова сврха је да унапреди обезбеди јединствена и усклађена правила за све учеснике у спорту. Кодекс уважава принцип пропорционалности и поштовања људских права, на начин који би требало да обезбеди правичан, доследан и ефективан систем борбе против допинга.

Обавезе антидопинг организација и терет доказивања

Светска антидопинг агенција инсистира на томе да одређене одредбе Кодекса морају бити дословно преузете у антидопинг правила сваке антидопинг организације. Антидопинг организација има обавезу да утврди да је дошло до повреде антидопинг правила и мора да докаже повреду антидопинг правила на уверљив начин, у степену вероватности који ће задовољити орган који води претрес, имајући у виду озбиљност изнетих оптужби. Антидопинг правила нису подложна или ограничена условима и правним стандардима који се односе на кривичне или грађанске поступке.

Утврђивање повреде антидопинг правила

Веома важна чињеница је да је Кодексом одређено да је терет доказивања на спортисти у случају када постоји сумња да је извршио повреду антидопинг правила, на основу допинг позитивног резултата.

Да би се установила повреда антидопинг правила на основу допинг позитивног резултата, није неопходно да у поступању спортисте постоји намера, пропуст, немар или свесно коришћење. Према Светском антидопинг кодексу, довољан доказ ове повреде антидопинг правила је да је у телесном узорку спортисте утврђено присуство забрањене супстанце.

Према Светском антидопинг Кодексу, почев од 2015. године, најчешћа казна за повреде антидопинг правила је 4 године забране бављења спортом. Чак у неким ситуацијама када је у телесном узорке присутан већи број различитих забрањених супстанци казна може ићи и до 6 године забране учешћа у спорту. За неке посебно тешке повреде или за вишетруке повреде, казна може да буде и доживота забрана. Пре 2015. године, уобичајена казна је била 2 године.

Дакле, казне су углавном ригорозне, и јако је тешко да се спортиста врати у спорт након издржане казне.

Међутим, важно је нагласити да казне понекад могу да буду и знатно мање, јер је кажњавање флексибилно у зависности од околности случаја под којима је настала повреда антидопинг правила.

Фактори који утичу на висину казне

У суштини, дужина периода забране зависи од следећег:

Да ли је у питању прва, друга или трећа повреда антидопинг правила,

Која од 11 повреда антидопинг правила је у питању,

Која забрањена супстанца је у питању,

Колики је степен пропуста спортисте, те низ других релевантних околности, као што су признање повреде од стране спортисте, сарадња спортисте у откривању других повреда антидопинг правила, отежавајуће околности и слично.

Посебна правила за тимске спортове

Што се тиче тимских спортова ако се утврди да је више од два члана тима у неком тимском спорту повредило антидопинг правило за време спортске приредбе, надлежно тело за спортску приредбу, поред индивидуалне казне за допинг позитивне спортисте, треба да изрекне и одговарајућу казну за тим (нпр. губитак бодова, дисквалификација са такмичења или приредбе или неке друге казне).

Могућност повратка спортисте током забране

Спортиста коме тече период забране може да се врати на тренинг са тимом или да користи просторије или терене клуба током последња два месеца забране или током последњег квартала забране уколико је квартал краћи од два месеца.

Право на правичан поступак

Свако лице за које постоји сумња да је прекршило антидопинг правила има право на правичан и благовремен претрес. Надлежна антидопинг организација мора да обезбеди да претрес води непристрасно, правично и оперативно независно тело, у складу са Интернационалним стандардом за управљање резултатима Светске антидопинг агенције. Одлука донета у одговарајућем временском року се јавно објављује, осим уколико је спортиста малолетан.

Мере које се изричу за повреду антидопинг правила

За повреде антидопинг правила морају да се изрекну следеће мере:

Дисквалификација резултата

Забрана учешћа у спорту

Забрана обављања послова у области спорта

Друге мере утврђене светским антидопинг Кодексом и спортским правилима надлежних националних и међународних спортских савеза.

Поступак у Србиији и међународне инстанце

За процесуирање повреда антидопинг правила у нашој земљи у првом степену одговорни су надлежни национални спортски савези. За жалбени поступак као другостепени орган задужен је Антидопинг одбор. Врховно тело или инстанца за процесуирање повреда антидопинг правила је Међународна арбитража за спорт са седиштем у Лозани.

Заштита фер-плеја и спортских вредности

На крају можемо рећи да су правила кажњавања строга, али с разлогом. Она нису кажњавање ради самог кажњавања, већ служе као заштита чистог спорта и заштита спортиста који се такмиче поштено. Њихова сврха је да сачувају здравље спортиста и интегритет спорта уз промовисање фер-плеј и правих вредности у спорту.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/64793/adas-kazna-antidoping-pravila-pravda-prevencija

Светска антидопинг агенција (WADA) активно подржава истраживања о примени вештачке интелигенције.

Морам признати да је избор ове теме проистекао из мог учешћа у пројекту у оквиру којег се очекује да поседујем бар основно разумевање примене вештачке интелигенције (АИ) у борби против допинга у спорту. Припрема за ову тему захтевала је да се детаљно упознам са тим шта све обухвата примена вештачке интелигенције у области којом се професионално бавим. Коришћење вештачке интелигенције у антидопингу подразумева анализу њених могућности, али и разумевање могућих ризика и ограничења.

Широк спектар могућности: Како АИ мења анализу података у спорту

Почећу од широког спектра могућности које се могу применити у овој области.

Обзиром на то да вештачка интелигенција омогућава брзу и прецизну анализу великих база података, она се може користити за проучавање биолошких пасоша спортиста, њихових стероидних профила и хематолошких параметара, са циљем откривања евентуалних одступања од уобичајених физиолошких вредности. Поред тога, могуће је анализирати и спортске ранг-листе, показатеље спортске способности, као и демографске податке спортиста, чиме се добија свеобухватнија слика која може допринети прецизнијем препознавању ризика од допинга.

АИ алати у служби прецизнијег и ефикаснијег тестирања

Вештачка интелигенција омогућава употребу различитих алата који олакшавају и убрзавају развој апликација, на пример, оних намењених анализи и препознавању етикета лекова и суплемената ради идентификације забрањених супстанци. Имајући у виду све израженији тренд ка циљаним тестирањима, заснованим на процени ризика за одређене спортове и спортисте, вештачка интелигенција може значајно допринети прецизнијем одабиру спортиста за тестирање. На тај начин могу се рационалније користити доступни ресурси и смањити трошкови спровођења антидопинг програма.

Изазови и ризици примене вештачке интелигенције

Примена вештачке интелигенције у антидопингу, поред бројних предности, носи и одређене ризике. Пре свега, постоји могућност погрешне интерпретације података, што може довести до тога да се спортиста неосновано доведе у везу са повредом антидопинг правила, на пример услед нетачне анализе биолошког пасоша.

Неопходна су и додатна улагања како би се постојеће базе података модернизовале, међусобно повезале и на адекватан начин прилагодиле за интеграцију са системима заснованим на вештачкој интелигенцији.

Заштита приватности спортиста – кључни етички приоритет

Посебну пажњу потребно је посветити заштити приватности и података о спортистима. Мора се доследно поштовати принцип анонимности, а употреба и обрада података морају бити јасно дефинисане. Потребно је развити прецизне процедуре које ће утврдити када и на који начин се вештачка интелигенција користи, као и ко има право приступа тим подацима.

Све ове процедуре морају бити у потпуности усклађене са важећим антидопинг правилима и стандардима заштите података.

Примери међународних пракси

Светска антидопинг агенција (WADA) активно подржава истраживања о примени вештачке интелигенције са циљем унапређења ефикасности глобалног антидопинг система. Кроз финансирање различитих пројеката, WАДА омогућава развој и тестирање пилот-модела који користе АИ технологије за откривање и превенцију допинга у спорту.

Поред тога, WADA је у оквиру својих саветодавних тела покренула дискусије о могућностима примене вештачке интелигенције и у области образовања, с циљем да се програми учине делотворнијима, а да се истовремено у потпуности поштују права и интегритет спортиста.

Британска антидопинг агенција (UKAD) такође је формирала радну групу која окупља 16 националних антидопинг организација посвећених истраживању и примени вештачке интелигенције у антидопинг активностима.

Укратко, ове две организације препознају вештачку интелигенцију и напредну аналитику података као кључне алате будућности у борби за чист спорт — алате који омогућавају ефикаснији, прецизнији и на подацима заснован приступ у откривању и спречавању допинга.

Шта може да уради АДАС? Препоруке за развој АИ приступа

Шта је оно о чему би Антидопинг агенција Републике Србије требало да размисли и предузме у контексту примене вештачке интелигенције у борби против допинга у спорту?

Пре свега, неопходно је детаљно проучити правни и етички оквир за употребу вештачке интелигенције, како би се обезбедило да свака примена буде у складу са важећим прописима и принципима заштите права спортиста. Затим би требало организовати обуку и едукацију запослених, како би се стекло основно разумевање могућности, али и ограничења које вештачка интелигенција може да има при примени у оквиру антидопинг система.

Важан корак је и размена искустава и података са партнерима из Централноевропске антидопинг организације (ЦЕАДО), како бисмо идентификовали постојеће моделе и добре праксе које би се могле прилагодити нашем систему.

У наредном периоду, циљ би могао бити развој пилот модела примене вештачке интелигенције у једној од области антидопинг деловања, што би омогућило да се у пракси процени његова функционалност и потенцијал за ширу примену.

АИ као подршка, а не замена људском просуђивању

Примена вештачке интелигенције у борби против допинга у спорту представља један од најперспективнијих праваца развоја савременог антидопинг система. Вештачка интелигенција омогућава дубљу и прецизнију анализу података, брже препознавање образаца који могу указивати на злоупотребу супстанци и ефикасније тестирање спортиста процењеним већим ризиком.

Међутим, сматрам да вештачка интелигенција не треба да замени људе који раде у оквиру система борбе против допинга, већ да представља једно од средстава који тај рад чине брзим, ефиканијим и прецизнијим. Њена улога треба да буде у томе да систем борбе против допинга оснажи и да помогне нама, који смо у области борбе против допинга у спорту, да доносимо боље и праведније одлуке за чист спорт.

Те супстанце су забрањене, али спортисти имају право да буду болесни и да имају право да се лече.

На Листи забрањених допинг средстава налазе се и поједине супстанце које су саставни део лекова који се користе за лечење одређених болести и здравствених стања.

Иако су те супстанце забрањене за употребу у спорту, важно је имати на уму да спортисти као и сви други људи имају право да буду болесни и да имају право да се лече. Уколико спортиста има дијагнозу болести или стање за чије лечење је неопходан лек који садржи супстанцу са Листе забрањених допинг средстава, он мора да затражи од Антидопинг агенције Републике Србије одобрење за Изузеће за терапеутску употребу (ТУЕ). На тај начин спортиста добија могућност да се лечи у складу са медицинским потребама, а истовремено поштује антидопинг правила и принципе фер-плеја.

Када право на лечење постане „вест“

У прошлости су се у медијима појављивали наслови у којима се тврдило да су се поједини спортисти „допинговани“ такмичили, уз навод да су за то имали дозволу. Међутим, иза таквих наслова не стоји никаква сензација реч је о спортистима који су, у складу са правилима, добили одобрено Изузеће за терапеутску употребу (ТУЕ) од својих националних антидопинг агенција, јер су на то имали право и медицинско оправдање.

Од 2016. године па надаље, бројни сензационалистички текстови и наслови у међународним и домаћим медијима односили су се на познате спортисте као што су Серена и Венус Вилијамс, Симон Бајлс, Крис Фрум, Бредли Вигинс и Рафаел Надал. Тада је хакерска група Fancy Bears објавила поверљиве податке о лековима и терапијама које су наведени спортисти користили, а који су били одобрени кроз званичне ТУЕ процедуре.

Када су се појавиле ове информације понашали смо се као да наши спортисти немају право и никада нису тражили ТУЕ а управо је обрнуто.

Бројке говоре: ТУЕ у Србији од 2006. до данас

Антидопинг агенција Републике Србије је у периоду од 2006.-2025. издала 182 Изузећа за терапеутску употребу за различита стања и болести. Највише захтева за терапеутко изузеће било је издато за употребу глукокортикоида, чак 50% од свих издатих ТУЕ одлази на ову групу лекова. ТУЕ је издавано и за хормоне и метаболичке модулаторе, бета 2 агонисте, пептидне хормоне, стимулансе, диуретике, анаболике и наркотике.

Да бисмо избегли неспоразуме, непознанице и сензационализам, важно је да разумемо шта заиста значи изузеће за терапеутску употребу (ТУЕ) – како се оно добија, ко има право да га затражи и из којих разлога се одобрава.

Како се добија изузеће за терапеутску употребу (ТУЕ)

Спортиста може добити одобрење за коришћење забрањених супстанци и/или метода које се налазе на Листи забрањених допинг средстава у терапијске сврхе, уколико за то постоји јасна и нужна медицинска потреба. Изузеће за терапеутску употребу (ТУЕ) се може издати за све супстанце или методе које се налазе на Листи забрањених допинг средстава а које спортиста мора да узима због одређеног медицинског стања или болести.

Употреба забрањене супстанце или методе без ТУЕ може да резултује повредом антидопинг правила, односно допинг позитивним резултатом.

Критеријуму за одобрење ТУЕ

ТУЕ се одобрава искључиво ако спортиста може да докаже да је сваки од следећих критеријума задовољен:
Забрањена супстанца или забрањени метод за који се захтева ТУЕ је неопходан за лечење дијагностикованог медицинског стања које је потврђено релевантним клиничким доказима;

Терапијско коришћење забрањених супстанци и/или метода неће изазвати никакво додатно побољшање способности спортисте осим оног које би се могло очекивати услед враћања у нормално здравствено стање након третмана медицинског стања;

Забрањена супстанца и/или метода је индикован начин лечења за одређено медицинско стање и не постоји дозвољена терапијска алтернатива.

Неопходност коришћења забрањених допинг супстанци и/или метода није, у потпуности или делом, последица њиховог претходног нетерапеутског коришћења који су били забрањени у време употребе.

Ко одлучује о ТУЕ и коме се подноси захтев

Уколико је спортисти при одласку код лекара прописан лек који се налази на Листи забрањених допинг супстанци неопходно је да лекар и спортиста заједно попуне ТУЕ формулар а захтев се заједно са комплетном документацијом може поднети само надлежној антидопинг организацији. Спортисти међународног ранга захтев за одобравање ТУЕ подносе надлежном међународној спортском савезу. Спортисти националног ранга поднесе захтев за одобравање ТУЕ у нашој земљи Антидопинг агенцији Републике Србије која има Одбор за одобравање изузећа за терапеутску употребу. ТУЕ одбор разматра захтев спортисте и одлучује да ли да га одобри или не. Светска антидопинг агенција има право да преиспита, на сопствену иницијативу, и преиначи одлуку ТУЕ Одбора о одобрењу ТУЕ било ком спортисти, међународног или националног ранга, уколико она не одговара међународним стандардима за ТУЕ одобреним од стране Светске антидопинг агенције.

Ретроактивно изузеће и хитне ситуације

Спортиста мора да тражи захтев за ТУЕ пре употребе или пре доласка у посед забрањење супстанце или методе, осим ако не постоји изузетак везан за ретроактиван ТУЕ. У случају употребе забрањених допинг средстава у хитном стању спортисти може да се одобри ретроактивни ТУЕ. Уколико је у питању супстанца или метод забрањен само на такмичењу, изузетак за терапеутску употребу мора да се захтева барем 30 дана пре следећег спортског такмичења.

Медицински стандарди и стручна процена

Медицинско стање спортисте мора бити дијагностиковано у складу са постојећим међународним стандардима и водичима добре лекарске праксе Светске антидопинг агенције (WADA). Кад год је то могуће, ове препоруке треба пратити у потпуности и уз одговарајућу валидну медицинску документацију.

Зашто је разумевање ТУЕ кључно за поверење у спорт

Изузеће за терапеутску употребу (ТУЕ) представља важан механизам заснован на медицинским, етичким и спортским принципима који чувају интегритет спорта, али и здравље спортисте.

Да би се сачувало поверење у систем антидопинга, неопходно је да спортисти, лекари и јавност разумеју да ТУЕ не представља „дозволу за допинг“, већ по правилима Светске антидопинг агенције регулисану могућност да се спортисте лече и да у сврху лечења уз транспаретну процедуру користе и супстанце које се налазе на Листи забрањених супстанци. Сваки захтев за ТУЕ пролази детаљну стручну процену Одбора за терапеутска изузећа који чине врхунски стручњаци из области физиологије, спортске медицине и клиничке фармакологије. Разумевање и правилно тумачење Изузећа за терапеутску употребу од великог је значаја за очување поверења у систем борбе против допинга у спорту.

Зашто је важно да разумемо допинг контролу?

Поред свега што сам до сада писала, потпуно сам заборавила да треба да напишем и текст о томе како изгледа процедура допинг контроле.

Уобичајено је да, када говоримо о специфичним темама, нарочито онима које се тичу спорта, сви мисле да већ све знају и да имају потпуну информацију о свему. Међутим, у пракси се врло често показује да то није баш тако.

Шта је допинг контрола?

Допинг је једна од оних области у коју се, барем на први поглед, „сви разумеју“, али само ми који се овим послом заиста бавимо знамо колико је незнање заправо велико.

Зато желим да објасним како се спроводи допинг контрола.

Допинг контрола је поступак који укључује планирање тестова, избор спортиста за тестирање и утврђивање регистроване тест групе спортиста, прикупљање и траснпорт узорака, лабораторијску анализу, управљање резултатима, одобравање изузећа за терапеутску употребу, прослеђивање информација у вези са доступношћу за тестирање изван такмичења, претресе и жалбе.

Када и где се спроводи допинг контрола?

Допинг контрола се може спроводити како на такмичењима, тако и изван такмичења – било да је најављена или ненајављена. Као што сам назив сугерише, допинг контрола на такмичењу обавља се током самог спортског догађаја, док се допинг контролом изван такмичења сматра свака контрола која се не одвија у оквиру такмичења. Светски антидопинг кодекс период када је спортиста на такмичењу дефинише као период који почиње у 23.59 часова на дан пре такмичења и траје до краја тог такмичења и процеса прикупљања узорка у вези са такмичењем.

Како се бира спортсита за тестирање?

Спортиста може бити изабран за допинг контролу на различите начине – случајним одабиром, према одређеним критеријумима, или као циљани спортиста, што у пракси називамо таргет тестирањем.

Целокупну процедуру прикупљања узорака спроводе овлашћени допинг контролори Антидопинг агенције Републике Србије, у складу са међународним стандардима и правилима Светске антидопинг агенције (WADA).

Прва фаза – Нотификација

Прва фаза процедуре допинг контроле назива се нотификација. Током ове фазе, допинг контролор се спортисти представља службеном легитимацијом и обавештава га да је изабран за допинг контролу. Након тога, спортиста потписује потврду о пријему обавештења, а контролор му детаљно саопштава његова права и обавезе, те га информише да се одмах упути ка допинг станици. Спортиста може одложити одлазак у допинг станицу ако за то постоји разлог као што је: церемонија доделе медаља, интервју, “cooldown” фаза после такмичења или лекарски третман. Уколико спортиста одбије тестирање, то се сматра повредом антидопинг правила и санкционише се као да је допинг позитиван. Од тренутка потписивања нотификације, спортиста је у пратњи допинг контролора или овлашћеног пратиоца све до завршетка контроле.

У допинг станици

По доласку у допинг станицу (простор који се састоји из чекаонице и посебног радног дела повезаног са тоалетом), спортиста мора имати званичан документ са фотографијом ради идентификације.

Спортиста има право да у допинг станицу уђе у пратњи свог пратиоца, а по потреби и преводиоца.

Допинг контрола урина и крви

Постоје две основне врсте допинг тестирања, допинг контрола урина и допинг контрола крви. Допинг контрола урина, која се чешће примењује, омогућава да се анализом узорка урина открију скоро све супстанце које се налазе на Листи забрањених допинг средстава. Допинг контрола крви, с друге стране, омогућава праћење промена у крвним параметрима и може открити присуство хормона раста.

Када се допинг контрола спроводи анализом урина, у тренутку када спортиста буде спреман да да узорак, од понуђених три или више стерилних посуда затворених у пластиčну кесицу, одабраће једну. Неопходно је да се увери да посуда није претходно отварана или оштећена. Контролор који је истог пола као и спортиста мора да непосредно надгледа спортисту док даје узорак. Уколико спортиста није у могућности да да адекватну количину узорка приликом првог покушаја, узорак ће бити сигурно затворен док спортиста не буде био спреман да поново покуша. Када буде успео да да довољну количину урина, минимум 90 ml, контролор ће замолити спортисту да одабере између три или више затворених китова за допинг контролу означених бројем (кит садржи две бочице - А и Б).

Неопходно је да спортиста провери број са кита (кутије) и бочица. Они морају бити исти! Потом, спортиста узорак сипа у бочицу Б (30 ml) и бочицу А (60 ml). Након тога је потребно да чврсто затвори бочице и провери да ли су добро затворене. Оно што је битно јесте да је спортиста једини који рукује својим узорком. Након затварања, допинг контролор ће тражити да спортиста бочице стави у пластичне кесице и врати их у картонску кутију. Преосталу количину урина из пластичне посуде допинг контролори ће искористити да би измерили специфичну густину урина. Уколико се покаже да узорак нема одговарајућу специфичну тежину за анализу спортиста мора да да нови узорак.

Попуњавање формулара и права спортиста

Потребно је да спортиста наведе на формулару за допинг контролу све лекове и суплементе које је узимао 7 дана пре допинг контроле. Уколико спортиста има одобрено изузеће ради терапеутску употребу (ТУЕ), потребно је да затражи од допинг контролора да то унесе у формулар. Такође, потребно је да спортиста пажљиво провери све податке са формулара за допинг контролу и увери се да су таčни и прецизни. Уколико спортиста има било какве примедбе или недоумице везане за процедуру, потребно је да их упише у формулар. Након потписивања, једну копију формулара добија спортиста, једну задржава антидопинг агенција која га тестира и једна копија се са узорком шаље у лабораторију.

Анонимност узорка: како се чува приватност спортисте

Важно је рећи, да копија формулара која се заједно за узорком шаље у лабораторију не садржи име спортисте већ само број кита, тако да лабораторија ни у једном тренутку нема информацију чији узорак се тестира.

Допинг контрола изван такмичења

Уколико се допинг контрола спроводи изван такмичења, допинг контрола може да се спроведе на било којој погодној локацији, али место спровођења мора да осигура потребну дискрецију и коректност контроле.

Зашто је допинг контрола важна

Допинг контрола представља најважнијих сегмент борбе против допинга у спорту, обезбеђује једнаке услове за све спортисте и чува интегритет спорта. Иако се често чини да је реч о једноставној процедури, допинг контрола је заправо прецизно дефинисан процес који се спроводи према строгим међународним стандардима, уз максимално поштовање права спортиста и обезбеђивање интегритета сваког узорка.

Разумевање начина на који се допинг контрола спроводи важно је не само за спортисте, већ и за тренере, лекаре и све чланове пратећег особља, јер познавање процедура доприноси повећању поверења у систем и спречавању потенцијалних манипулација.

На крају, важно је подсетити да је допинг контрола саставни део фер-плеја, није усмерена против спортиста, већ је ту да би их заштитила.

Историјски развој борбе против допинга.

Историјски посматрано, систем борбе против допинга у спорту прошао је дуг, сложен и изазован пут и, могло би се рећи, тај пут још увек траје, а на њему смо сви ми заједно.

У својим почецима, борба против допинга била је у надлежности међународних спортских федерација, да би касније одговорност преузео Међународни олимпијски комитет (МОК), односно његова Медицинска комисија. Међутим, како је злоупотреба забрањених супстанци постајала све распрострањенија, МОК је схватио да се проблем допинга у спорту не може решавати само у оквиру једне организације.

Због тога је 1999. године основана Светска антидопинг агенција (WADA), са циљем да обједини глобалне напоре у борби против допинга и развије јединствен, ефикасан и праведан систем заштите интегритета спорта и здравља спортиста.

Потрага за јединственим правилима

У периоду пре формирања Светске антидопинг агенције (WADA) ситуација је била потпуно другачија. Нису постојала јединствена и усклађена правила која би важила за све државе и све спортске федерације, па је изостајала хармонизација основних антидопинг стандарда. Управо зато јавила се потреба да се успостави заједнички оквир и јединствен приступ борби против допинга у спорту.

Циљ је био да се сви релевантни актери, од спортских организација до државних институција, уједине у заједничкој мисији борбе против допинга у спорту. Имајући у виду различите надлежности и структуре, идеја је била да се успостави стална и делотворна комуникација између јавних власти и спортског сектора. Тај важан циљ је остварен оснивањем Светске антидопинг агенције и доношењем УНЕСКО Антидопинг конвенције, чиме је постављен темељ савременог, глобално усклађеног антидопинг система.

Светска антидопинг агенција (WADA) представља јединствену и изузетно специфичну невладину организацију, институцију која, захваљујући УНЕСКО конвенцији против допинга у спорту, остварује своје надлежности како према националним антидопинг организацијама тако и према државама потписницама.

Државе које су ратификовале ову конвенцију обавезне су да у потпуности поштују и примењују обавезе које произилазе из Светског антидопинг кодекса, чиме се обезбеђује јединствен и усклађен глобални систем борбе против допинга у спорту.

Структура глобалног антидопинг система

Ако посматрамо пирамиду система борбе против допинга, на њеном врху налази се Светска антидопинг агенција (WADA) и Светски антидопинг кодекс као највиши, формално-правни акт који уређује ову област на глобалном нивоу.

Са једне стране пирамиде налази се невладин сектор у спорту, у који спадају Међународни олимпијски комитет, Међународни параолимпијски комитет и међународне спортске федерације. На нижим нивоима те вертикале налазе се национални олимпијски и параолимпијски комитети, као и националне спортске федерације.

Са друге стране пирамиде налазе се владе држава, испод којих су националне антидопинг организације (НАДО) и регионалне антидопинг организације (РАДО). Управо преко ових структура антидопинг правила се преносе и спроводе међу спортистима и њиховим пратећим особљем.

У целокупном систему борбе против допинга важну улогу имају и акредитоване лабораторије које одобрава WADA, а које једине имају овлашћење да анализирају узорке крви и урина узетих од спортиста. Посебан сегмент система чини и Суд за спортску арбитражу у Лозани (CAS), који одлучује о жалбама у случајевима повреда антидопинг правила.

У складу са Светским антидопинг Кодексом Антидопинг органзиације су: Међународни олимпијски комитет, Међународни параолимпијски комитет, Интернационалне федерације, Национални олимпијски комитети, Национални параолимпијски комитети, Организатори великих спортских догађаја, Националне антидопинг организације. Све ове организације морају да усвоје антидопинг правила, да их имплементирају и да их спроводе.

Национални оквир: Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС)

Република Србије је Законом о спречавању допинга у спорту из 2005. године основала Антидопинг агенцију Републике Србије (АДАС) која је почела са радом 1. јануара 2006. године. У периоду након тога донет је Закон о потврђивању међународне конвенције против допинга у спорту 2009. године, Законом о спречавању допинга у спорту из 2014. као и Измене и допуне Закона о спречавању допинга у спорту из 2021. Република Србије испуњава све неопходне захтеве који се тичу борбе против допинга у спорту а која су пред њу постављена медјународним захтевима и правилима.

У нашој земљи Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС) већ годинама оправдава улогу кључног фактора у очувању чистог и поштеног спорта. Као симбол посвећености, стручности и одлучности, АДАС неуморно ради на спречавању злоупотребе допинга, подижући стандарде и градећи поверење на националном и међународном нивоу.

Антидопинг правила можемо упоредити са спортским правилима која одређују услове под којима се такмичи у одређеном спорту. Сви учесници у спорту прихватају ова правила као услов учешћа у спорту и она су обавезујућа за њих. Свака антидопинг организација има обевезу да кроз антидопинг правила обавеже све учеснике у спорту за поштовање истих.

Ка златном стандарду борбе против допинга

У овом тренутку на светском нивоу имамо антидопинг стандард примењив на све и у свим земљама света, стандард борбе против допинга у спорту који се са годинама усавршавао. Да ли смо стигли до тога да имамо златни стандард борбе против допинга у спорту у свету? Мислим да још увек нисмо али свакако идемо ка томе да буде што успешнији и што примењивији.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/60457/doping-kontrola-institucije-wada

Допинг контроле – основна подела и значај.

Размишљајући о томе шта сам све у претходном периоду написала схватила сам да нисам објаснила основну ствар а то је какве све допинг контроле постоје. Данас ћете моћи да сазнате да у процесу борбе против допинга у спорту имамо допинг контроле на такмичењу које се могу обавити непосредно пре његовог почетка, за време трајања, или одмах након завршетка, на пример после меча, трке или турнира.

Међутим, постоје и допинг контроле изван такмичења које представљају једнако значајан сегмент борбе против допинга у спорту а које се могу спровести у било које време и на готово сваком месту: код куће, на тренингу, на припремама, у спортском клубу или на другој локацији где се спортиста затекне. У овом тексту ћу се посебно посветити тестирању изван такмичења и његовом значају у борби против допинга у спорту.

Тестирање изван такмичења - стуб глобалне борбе портив допинга

Допинг тестирања изван такмичења (Out-of-Competition testing, OOC) представљају један од стубова глобалне борбе против допинга у спорту. Њихова суштинска вредност огледа се у томе што омогућавају откривање злоупотреба забрањених супстанци и метода управо у периодима када спортисти нису на такмичењима, али интензивно тренирају, опорављају се или се припремају за наредне изазове.

Зашто изненађење има кључну улогу

Разлог зашто је тестирање изван такмичења толико важно лежи у претпоставци да се највећи део допинговања дешава управо у припремним периодима пред такмичења. Спортисти тада најчешће покушавају да убрзају опоравак, повећају снагу и издржљивост или да прикрију трагове претходне употребе допинга, рачунајући на то да су контроле изван такмичења ређе и да је ризик од откривања мањи. Управо зато је елемент изненађења кључан, контролори се појављују ненајављено, долазе на тренинге, код спортисте на кућну адресу, на припреме, чиме се шаље јасна порука да допинг контроле прате спортисту током целе године.

Парадокс допинга на самом такмичењу

Међутим, занимљиво је истаћи да у пракси често наилазимо и на парадокс, искуство показује да се значајан број позитивних случајева открива управо на самим такмичењима. Другим речима, има спортиста који и поред јасне чињенице да су контроле на такмичењу честе и готово сигурне, ипак одлучују да наступе допинговани. То је својеврсна лудост у поступању спортиста, јер је свима који се баве спортом добро познато да ће допинг контроли на такмичењу готово сигурно бити присутни и да ће допинг контроле сигурно бити спроведене.

Улога WADA и националних антидопинг тела

Светска антидопинг агенција (WADA) управо због свега наведеног поставља јасне стандарде за националне антидопинг организације и међународне спортске федерације које морају да обезбеде да више од половине укупног годишњег броја тестирања буде спроведено изван такмичења. На тај начин се обезбеђује стална контрола и јасна порука да спортиста никада не може бити сигуран да га допинг контрола неће сачекати, без обзира на то да ли је на припремама, код куће или на спортском терену.

Ко су спортисти под сталним надзором - Регистрована тест група

Када је у питању тестирање изван такмичења потребно је да објасним појам Регитроване тест групе. Регистровану тест групу одређује Национална антидопинг организација или медјународна спортска федерација а у њу улазе најчешће најбољи елитни спортисти. Ови спортисти су у обавези да за сваки дан у годину дана квартално достављу један сат у дану и тачну адресу када су доступни за тестирање и када допинг контрола може да дође да их тестира. Допинг контроле су ненајављене. Уколико спортиста пропусти да унесе ове податке или уколико не буде на адреси коју је навео у три наврата у годину дана спортиста може бити процесуиран за повреду антидопинг правила исто као када је допинг позитиван на неку забрањену супстанцу.

Зашто тестирање у 5 ујутру није случајност

Допинг контролори имају право да дођу код спортисте у оквиру тих сат времена или изван тих сат времена, без претходне најаве. Приликом ових допинг контрола забележени су бројни случајеви тестирања у врло раним јутарњим сатима, нпр. у 5 или 6 сати ујутру, али пре свега због тога што је спортиста тако навео у својим обрасцима о локацији. Нисмо ми тек тако отишли на нечију адресу у 5 сати ујутру него је спортиста тако назначио својих сат времена када је доступан за тестирање.

Допинг контролори су имали прилике да тестирају спортисте у најразличитијим околностима и на најразличитијим местима. Тестирани су спортисти на аеродромима док су чекали свој лет или непосредно по слетању на дестинацију, на прославама поводом свадби, родјендана или крштења деце, током одмора на плажи, на планинарењу и скијању, на премијери филма.

Фер плеј и поверење јавности – суштина борбе против допинга

Допинг контроле, како на такмичењу тако и изван њега, представљају кључни стуб очувања борбе против допинга у спорту, фер плеја и здравља спортиста. Тестирања изван такмичења имају велики значај јер онемогућавају спортистима да користе забрањене допинг супстанце у периодима припрема и опоравка. Обзиром да су допинг контроле ненајављене и да се могу обавити у било које време и на готово сваком месту ми на тај начин шаљемо јасну поруку да спортиста никада не може бити сигуран да неће бити тестиран. На тај начин се подиже и гради систем борбе против допинга у спорту подиже одговорности спортиста, подиже поверење јавности а највише осигурава да се спортски резултати заснивају само, једино и искључиво на преданом раду и тренингу.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/59348/adas-doping-kontrole-antidoping-agencija-srbije

Проблем није нов, али се тек сада о њему пуно прича.

Проблем допинга у тенису није настао тек у последњих неколико година, али је у том периоду добио знатно више медијске пажње. Посебно је дошао у фокус када су двоје овогодишњих освајача Вимблдона имали допинг-позитивне налазе, а у том тренутку су истовремено били и први и и друга на ATP/WTA листи. Ситуацију погоршава чињеница да је још једна спортискиња у 2022. години такође била допинг позитивна а у том тренутку је била 7. на WTA листи.

Проблем допинга као што смо видели до сада из претходних текстова не погађа само спортисте нижег ранга него и професионалне спортисте који су морали бити едуковани и проћи више различитих антидопинг едукација на које их обавезују како Националне антидопинг организације тако и Међународне спортске федерације.

АДАС Проф. др Милица Вукашиновић Весић, директорка Антидопинг агнеције Републике Србије

Од знања до одговорности – пут који многи не прођу

Невероватно је да неко ко је прошао толико едукација и добио толико информација, и даље није светан сталне опасности од допинг позитивног резултата.
Та опасност вреба са свих страна, од контаминираних суплемената и лекова, преко различитих препарата који садрже супстанце које се налазе на Листи забрањених супстанци, па све до лоших одлука у избору пратећег особља. Управо то показује да едукација сама по себи није довољна ако не постане део одговорности и размишљања у свакодневном животу једног спортисте.

Када звезде падну: најпознатији допинг случајеви у тенису

Случајеви Јаника Синера (о којем сам писала прошле недеље), Иге Швјонтек и Симоне Халеп нам говоре о постојању много проблема у свету тениса, нарочито у области решавања и процесуирања допинг позитивних случајева али и антидопинг едукације.

Ига Швјонтек је била допинг позитивна на супстанцу триметазидин (TMZ) која се на Листи забрањених допинг супстанци налази у групи Хормона и метаболичких модулатора.
Спортисткиња је своју одбрану засновала на тврдњи да је спорна супстанца у њен организам доспела путем контаминираног лека – мелатонина. Иако се мелатонин уобичајено користи као суплемент, она га је купила у Пољској где је регистрован и доступан као лек. Лабораторијска анализа показала је да је препарат заиста био контаминиран траговима триметазидина (TMZ), чиме је потврђено њено објашњење и одбрана. На основу тих налаза, ITIA (International Tennis Integrity Agency) прихватила је да се ради о ненамерној употреби, те јој је изречена казна у виду једномесечне суспензије, уз поништавање резултата са једног турнира.

У случају да спортисткиња није доказала контаминацију а да је доказана намерна употреба TMZ њена казна би била 4 године забране учешћа у спорту. Уколико се не може доказати да је употреба била намерна а такође нема доказа о контаминацији казна би била 2 године. У оба случаја било би примењено одузимање свих резултата од датума тестирања па надаље (турнири, бодови, награде).
Симона Халеп је тестирана у септембру 2022. и на том тесту била допинг позитивна на супстанцу роxадустат која стимулише стварање еритропоетина а који онда стимулише стварање еритроцита. Опште је познато да што више еритроцита то више кисеоника до мишића и већа спортска способност.

Такође су уочене и промене у биолошком пасошу спортискиње те је процесуирана и по овом основу. У септембру 2023. ITIA (International Tennis Integrity Agency) јој је за ове повреде антидопинг правила изрекла суспензију у трајању од 4 године. Спортисткиња се поднела жалбу Суду за спортску арбитражу у Лозани и казна јој је смањена на девет месеци забране учешћа у спорту јер је спортискиња наводно доказала да је употребљавала суплемент који је био контаминиран. Суд је у образложењу одлуке рекао да није било значајног пропуста и немара од стране спортискиње те је било могуће изрећи умењену казну. Спортисткиња је завршила каријеру у фебруару 2025. године а тренутно је у судском процесу са канадском фримом Qуантум Нутитион од које тражи одштету од 10 милиона долара због контаминираног суплемента који је користила а због којег је била допинг позитивна.

Поуке из скандала – важност едукације и превенције

Управо због оваквих и сличних случајева контаминације лекова и суплемената, у Антидопинг агенцији Републике Србије посебну пажњу посвећујемо едукацији спортиста. Непрестано их подсећамо да морају изузетно пажљиво да воде рачуна о свему што користе, да обрате пажњу на то ко им је препарат препоручио, као и да увек детаљно прочитају његов састав. Поред тога, наше спортисте учимо да нам се обрате путем платформи које смо развили , „Мишљење о леку“ и „Мишљење о суплементу“ – где могу једноставно поднети захтев и у врло кратком року добити поуздану информацију.

Знање као најјачи штит против допинга

Случајеви Иге Швјонтек и Симоне Халеп јасно показују колико је проблематика допинга у тенису сложена и колико је танка линија између намерне и ненамерне употребе забрањених супстанци. Контаминирани суплементи и лекови представљају реалну и озбиљну опасност за спортисте, док са друге стране постоји и стриктна одговорност сваког спортисте за оно што се надје у његовом организму. Континуирана антидопинг едукација, једини је начин да се спортистима обезбеди знање и подршка како би избегли све клопке које могу довести до њиховог допинг позитивног резултата. Едукација није само обавеза – она је најважније средство превенције и кључ очувања чисте спорта.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/58192/tenis-doping-antidoping-agencija-srbije

Зашто баш он и шта је користио?

Допинг позитивни случај Јаника Синера потресао је спортску, али и ширу друштвену јавност, скрећући пажњу на проблем допинга далеко изван граница спортских терена.

Шок јавности – Зашто баш Синер без казне?

Сви су били заинтересовани, од оних најмлађих па до најстаријих суграђана. Од мајке мог колеге у Аустрији, па све до моје маме у Србији, сви су имали исто питање: зашто он није кажњен као остали спортисти? Зашто баш он ужива заштиту какву други немају? Да ли је то зато што има много новца или зато што је први на АТП листи? Ова и слична питања чула су се у разговорима свуда -у нашим кућама, кафићима и на улици, показујући колико снажно допинг позитивни случајеви погађају општу јавност и колико нарушавају поверење у спортску правду.

Управо тај осећај да је правда у спорту озбиљно нарушена и начин на који је овај случај вођен, угрозио је веру у све што смо годинама градили. Овај случај је, све наше напоре, све резултате и помаке у борби против допинга, на глобалном нивоу, довео је у питање.

Трофодермин – крема која је све започела

Али да кренемо од самог почетка. Према садржаку из одлуке о процесуирању спортисте цела прича је почела 12. или 13. фебруара када је кондициони тренер Јаника Синера купио крему трофодермин. Иначе овај кондициони тренер је доведен у тим као велики познавалац антидопинг правила?! Трофодермин је фармацеутски препарат који може бити у облику спреја или креме а који у себи садржи цлостебол (анаболички стероид) и неомицин (антибиотик). Користи се за санирање повреда на кожи, ерозија и рана. Налази се у слободној продаји у Италији, Бразилу, Перу и Пакистану. На кутији је црвено означено да је допинг и упозорење да супстанца може узроковати допинг позитиван резултат код спортиста.

Поставља се прво питање, шта ће кондиционом тренеру спортисте на АТП туру препарат који у себи садржи анаболик и на којем је јасно наведено да је допинг?!

АДАС проф. др Милица Вукашиновић Весић

Ланац грешака – од тренера до физиотерапеута

Прича иде даље, кондициони тренер спортисте је физиотерапеуту спортисте 5. марта препоручио да на повређен прст маже ову крему.

Физиотерапут је прихватио тај савет и у периоду од 5. До 13. марта мазао ову крему на свој повређени прст али и следствено својим обавезама масирао спортисту. Користио је фластер али није користио рукавице како би заштитио спортисту.

Како је забрањена супстанца доспела у организам?

Кажу да спортиста има псоријазу и да осећа свраб а да због чешања на његовој кожи могу настати оштећења те је објашњено да је забрањена супстанца на тај начин доспела у организам спортисте, дакле, масажом без рукавица и кроз оштећења на кожи.

Два позитивна теста, али и две укинуте суспензије

Спортиста је тестиран од стране Медјународне тениске федерације, први пут 10. марта и врло брзо 18. марта други пут. Оба пута спортиста је био допинг позитиван на анаболички стероид цлостебол, оба пута је изречена привремена суспсензија која је након једног дана укинута. Спортисту је процесуирала Међународна тениска агенција за интергритет. У августу је покренут поступак и након завршеног поступка спортисти није изречена казна забране учешћа у спорту због повреде антидопинг правила.

Кодекс јасно каже – минимум 2 године, а где је правда?

У спроводјењу и процесуирању овог случаја све је било погрешно. Према правилима која прописује Светски антидопинг Кодекс за присуство анаболика у телесном узорку спортисте иницијална запрећена казна је 4 године забране учешћа у спорту уколико се докаже да је постојала намера за допинговање. Уколико спортиста успе да докаже да је повреда антидопинг правила била ненамерна онда је казна може бити 2 године. Максимално умањење би могло бити на 1 годину када спортиста доказе да није било његовог значајног пропуста и немара у овом допинг позитивном резултату.

Међутим, спортиста је ослобођен и није му изречена казна забране учешћа у спорту што свакако није у складу са правилима.

Нагодба пре суђења: само три месеца забране

Ова чињеница али и притисак јавности је био разлог због којег се Светска антидопинга агенција жалила се Међународној арбиотражи за спорт у Лозани (CAS).

Ипак, до судског поступка није ни дошло јер су се стране у поступку на самом почетку нагодиле да спортиста прихвати казну од 3 месеца забране учешћа у спорту.

Блага казна, тешка порука спорту

Сви у овом нашем свету борбе против допинга у спорту смо сматрали и сматрамо да је казна за ову повреду антидопинг правила мала и да је било потребно пратити одреднице Светског антидопинг Кодекса у процесуирању Јаника Синера.
Случај Јаника Синера јасно показује колико проблема може да донесе одступање од поштовања правила борбе против допинга у спорту.

Када спортиста овог формата, број један на АТП листи, за повреду антидопинг правила добије казну која је далеко блажа од оне која би била очекивана у складу са Светским антидопинг Кодексом, онда се шаље погрешна порука свим учесницима у спорту али и општој јавности.

Борба против допинга – правила за све без заштићених појединаца

Борба против допинга у спорту се заснива на доследној и непристрасној примени антидопинг правила. Свако одступање од тих правила дугорочно нарушава кредибилитет и обесмишљава све оно што су антидопинг организације до сада изградиле. Зато је веома важно да овај случај остане подсећање да се борба против допинга не може водити селективно и да спорт не сме имати “заштићене” појединце.

АДАС

Сјајне вести!

Светска антидопинг агенција (WADA) упутила је позив директорки Антидопинг агенције Републике Србије (АДАС) Проф. др Милици Вукашиновић Весић да обавља функцију Председника тима независних посматрача (Independent Observers – IO) на Параолимпијским играма које ће бити одржане у Милану и Кортини од 3. до 15. марта 2026. године.

Од покретања овог програма на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, тимови независних посматрача (ИО) дали су немерљив допринос јачању поверења спортиста и јавности у спровођење антидопинг програма на највећим спортским манифестацијама. ИО тимови објективно и непристрасно прате све фазе процеса, од узимања узорака до управљања резултатима и након завршетка такмичења објављују детаљан извештај са препорукама за унапређење система.

Током протекле две деценије, ИО програми WADA-е били су присутни на више од 50 великих међународних догађаја, укључујући Светска првенства у атлетици, Медитеранске игре, Игре Комонвелта, Тур де Франс, као и Олимпијске и Параолимпијске игре.

- Поносна сам и почаствована што ми је Светска антидопинг агенција указала поверење да предводим тим независних посматрача на Параолимпијским играма у Милану и Кортини. Ово именовање доживљавам као велико признање не само за мене лично, већ и за Антидопинг агенцију Републике Србије и цео наш спортски систем. Верујем да је поверење које ми је указано резултат дугогодишњег преданог рада и професионализма нашег тима, као и нашег јасног опредељења да спорт мора остати чист, фер и без компромиса када је реч о интегритету и заштити спортиста.

- Учешће на Параолимпијским играма у овој улози за мене је и изазов и привилегија – да са колегама из целог света радимо раме уз раме и обезбедимо да највиши стандарди антидопинг борбе буду испуњени. То је обавеза, али и инспирација да наставимо да померамо границе и да оставимо траг у међународној заједници. Сигурна сам да ће ово искуство допринети додатном јачању угледа Србије на светској антидопинг мапи – изјавила је проф.др Милица Вукашиновић Весић, директорка Антидопинг агенције Републике Србије.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/zimski-sportovi/56701/adas-wada-prof-dr-milica-vukasinovic-vesic-zoi

Прича која се и данас изучава на универзитетима!

Да бисмо јасније разумели овај случај о којем ћу данас писати морамо да познајемо правила која су спортисти у обавези да знају. Правила која следе морају да познају чак и моји студенти на Факултету за спорт уколико имају намеру да положе испит.

Допинг није само „позитиван тест“ – правила која спортисти морају да знају

Допинг, према Светском антидопинг кодексу, није само присуство забрањене супстанце у телесном узорку спортисте, већ је дефинисан као постојање једне или више повреда антидопинг правила. Светски антидопинг Кодекс тренутно препознаје 11 повреда антидопинг правила:

- Присуство забрањене супстанце или њених метаболита или маркера у телесном узорку спортисте

- Коришћење или покушај коришћења забрањене супстанце или забрањеног метода од стране спортисте

- Избегавање, одбијање или пропуштање да се да узорак од стране спортисте

- Повреде везане за неиспуњавање обавезе доступности за тестирање од стране спортисте – wхереабоутс пропусти

- Ометање или покушај ометања било ког дела допинг контроле од стране спортисте или другог лица

- Поседовање забрањене супстанце или забрањеног метода од стране спортисте или помоћног особља спортисте

- Неовлашћена продаја, транспорт, слање, испорука или дистрибуција било које забрањене супстанце или метода

- Давање или примена или покушај давања или примене од стране спортисте или другог лица било ком спортисти на такмичењу, било које забрањене супстанце или забрањеног метода

АДАС

- Саучесништво или покушај саучесништва од стране спортисте или другог лица у повреди или покушају повреде антидопинг правила или у кршењу изречене мере због повреде антидопинг правила

- Забрањено удруживање од стране спортисте или другог лица са особом која помаже спортисти којој траје изречена мера због повреде антидопинг правила или је у кривичном, прекршајном или другом поступку кажњена због дела које представља повреду антидопинг правила

- Поступање спортисте или другог лица са циљем да се обесхраби пријављивање допинга надлежнима или казни због пријављивања допинга надлежнима

Спортиста може бити процесуиран за било коју од 11 повреда антидопинг правила док његово пратеће особље може бити процесуирано за повреде антидопинг правила од броја 5. до 11.

Виктор Троицки је процесуиран за повреду антидопинг правила која подразумева избегавање, одбијање или пропуштање да се да узорак.

Април 2013: Меч у Монте Карлу и тренутак који мења каријеру

Прича почиње у априлу 2013. године, током Мастерс турнира у Монте Карлу, када се српски тенисер Виктор Троицки нашао у проблему због повреде антидопинг правила. Наиме, након одиграног меча, изабран је за допинг контролу која је у том тренутку обухватала давање узорка урина и крви. Допинг контрола је тражена и наложена од стране међународне тениске федерације односно ИТФ. Троицки је том приликом приступио допинг контроли и давању узорка урина, али је одбио да тог дана да узорак крви, наводећи да се осећа лоше и да има изражен страх од игле. Допинг контролорка је у свом сведочењу потврдила да је спортиста изгледао лоше. Спортиста није тражио помоћ нити преглед од званичног доктора који је тог дана био присутан на стадиону.

Грешка допинг котролорке која је скупо коштала Троицког

Према тврдњама спортисте, допинг контролорка, присутна и одговорна за спровођење допинг контроле, усмено му је рекла да може одложити давање узорка крви за неки наредни пут. Допинг контролорка није била овлашћена за давање овакве информације, нити је то било у њеној ингеренцији у том тренутку. Имала је обавезу да спортисту информише о томе да је неоходно да приступи допинг контроли тог дана, у том тренутку, без изузетка, јер ће у супротном, спортиста бити процесуиран за повреду антидопинг правила.

Давањем овакве информације довела је у заблуду спортисту да је могуће да узорак крви да следећег дана или неки наредни пут и да оде из допинг станице без да је приступио допинг контроли крви. Такође је довела у заблуду спортисту да ће писменим обраћањем особи у ИТФ задуженој за антидопинг бити у могућности да напусти допинг станицу и не приступи допинг контроли крви. Спортиста је напустио допинг станицу са уверењем да није извршио повреду антидопинг правила, јер му је допинг контролорка дала погрешну или погрешно протумачену информацију.

Према важећем Кодексу у том тренутку казна за ову повреду антидопинг правила је била 2 године са могућношћу умањена до 1 године уколико спортиста докаже да није било његовог значајног пропуста или непажње.

Од строге казне до ублажене пресуде у Лозани

Све ове околности су узете у обзир приликом изрицања казне спортисти. Спортиста је у првом степену процесуиран од стране ИТФ и добио казну од 18 месеци. Након првостепене одлуке спортиста се жалио Суду за спортску арбитражу (ЦАС) у Лозани.

ЦАС је у одлуци навео да допинг контролорка јасније требало да информише спортисту о његовим обавезама и ризицима изазваним његовим одбијањем да се подвргне допинг контроли крви, као и да упркос неспоразуму између спортисте и допинг контролорке није било назнака да је спортиста намеравао да избегне допинг контролу крви. Арбитражно веће овог суда је смањило казна на 12 месеци што је у том тренутку био мандаторни минимум са образложењем да није било значајног пропуста или непажње спортисте у овом случају.

Казна која мења каријеру и када нема допинга

Троицки је своју казну одслужио и вратио се на терен у јулу 2014. године. Случај Виктора Троицког један је од најупечатљивијих примера примене антидопинг правила за повреду антидопинг правила која није присуство забрањене супстанце у телесном узорку спортисте.

Иако је током поступка утврђено да није постојао значајни пропуст или непажња код спортисте, у коначној одлуци ЦАС-а, строго су примењене одредбе Светског антидопинг кодекса.

Пад на АТП листи, финансијски губици и нарушен углед

Последице овог случаја за самог спортисту су биле велике: пад на АТП листи, финансијски губици и нарушен професионални углед.

Зашто овај случај и даље наводимо на едукацијама о допингу

Ми и дан данас, после толико година, када држимо едукације наводимо овај случај као пример из праксе, како за спортисте тако и за допинг контролоре, јер ћемо једино тако избећи да неки наредни спортиста и допинг контролор направе исту или сличну грешку.

У нашем послу борбе против допинга у спорту едукација је темељ свега. Едукацијом градимо интегритет у спорту, покушавамо да сачувамо здравље спортиста и на неки начин осигурамо њихову будућност. Допинг контроле могу открити повреду антидопинг правила, али једино квалитетна и континуирана едукација може да је спречи.

Едукација као кључ у борби против допинга

Зато улажемо у знање и едукације, зато и ови текстови из којих, надам се, сви заједно научимо нешто ново.

https://sportissimo.republika.rs/tenis/aktuelno/55918/viktor-troicki-doping-antidoping-agencija-srbije

Shutterstock/Wirestock Creators/chones

Увод у драму допинга

Допинг позитиван резултат често долази као гром из ведра неба, не само за спортисту, већ и за тренера, саиграче и навијаче. У једном тренутку спортиста бива слављен као херој, а већ у следећем је суочен са сумњом, истрагом и могућом суспензијом. Спортиста пролази кроз тежак емотивни шок, фазу страха и неверице а онда и фазу потпуног негирања свега што се десило.

Ланчана реакција – од спортисте до друштва

Допинг позитиван резултат који иницијално припада једној особи, никада не погађа само ту особу. У једном тренутку, шок због допинг позитивног резултата се шири изван граница спортског терена, улази у породице, тимове, ширу спортску заједницу. Медији се претварају у немилосрдне аналитичаре и хроничаре сваке речи и потеза, спонзори повлаче своју подршку, а јавност, растрзана између неверице и осуде, претвара случај у националну тему. Оно што је почело као лична борба спортисте, постаје драма која тресе цео систем.

АДАС проф. др Милица Вукашиновић Весић

Најчешће стратегије одбране

Када се суоче са допинг позитивним резултатом спортисти реагују на различите начине. У пракси, спектар тих реакција креће се од потпуног негирања и одбацивања свих оптужби, преко инсистирања на процедуралним пропустима и наводним техничким грешкама, па све до изузетно креативних, понекад и бизарних изговора. Понекад, али то је врло ретко, долази до отвореног признања и сарадње са антидопинг организацијама. У тој ситуацији може доћи и до умањења казне нарочито ако спортиста пружи значајну помоћ антидопинг организацији у откривању већих допинг мрежа или других прекршилаца.

Негирање и пребацивање кривице

Негирање често укључује истицање личне репутације, година „чистог“ такмичења и инсистирање на личној етици, уз тврдње да је дошло до грешке у лабораторији или манипулације узорка.

Други спортисти бирају стратегију пребацивања кривице и тврде како су им лекари или фармацеути дали нешто без њиховог знања. Ова линија одбране често се ослања на идеју „ненамерног уноса“ и покушава да докаже да није постојала намера побољшања перформанси, а односи се на коришћење препарата без њиховог знања или да је производ који је користио био контаминиран. Кривицу такође пребацују на чланове породице, мајке, очеве, бабе, деде и њихове лекове које су случајно попили. Врло ретко, готово никада, оптужују тренере. Од када сам у Антидопинг агенцији Републике Србије а то је последњих 14 година нисам имала случај да је спортиста за свој допинг позитивни резултат оптужио свог тренера.

Креативни изговори

Посебно занимљива је категорија „креативних изговора“, где се спортисти позивају на изузетно необичне околности, пољупце са особама које користе дрогу и друге забрањене супстанце, преко конзумације контаминираног меса или егзотичних јела, па до тврдњи о саботажи путем зубне пасте или креме за кожу. Иако овакви изговори привлаче велику пажњу у правном смислу имају значајну тежину једино ако су поткрепљени изузетно јаким доказима.

Терет доказивања – 51 % вероватноће

У допинг позитивним случајевима, терет доказивања је увек на спортисти. Према принципу стриктне одговорности (Strict Liability) спортисте , прописаном Светским антидопинг кодексом, спортиста је увек одговоран за све што се нађе у његовом телу, без обзира на намеру, непажњу, незнање или околности. То значи да, чак и ако забрањена супстанца доспе у организам случајно или без знања спортисте, он мора доказати како и зашто се то догодило. Овај процес доказивања често је сложен и скуп: захтева стручна вештачења, лабораторијске анализе, медицинску документацију и правну подршку.

У пракси, то ставља спортисте у изузетно тежак положај: морају истовремено да се носе са правним процедурама, јавним притиском, губитком прихода и нарушеним угледом, док терет доказивања остаје искључиво на њиховим плећима.

У поступцима због допинг позитивног резултата, спортиста не мора да пружи апсолутни доказ своје невиности, али мора да покаже да је његова верзија догађаја најмање 51% вероватна, а у правној терминологији се то зове “Balance of Probabilities“. Другим речима, спортиста мора убедити дисциплинско тело да је вероватније да је до забрањене супстанце дошло на начин који он описује, него на било који други начин. Ова граница од 51% делује ниско, али у пракси је изузетно тешка, јер захтева документоване доказе, конзистентно сведочење и вештачења. Без таквих доказа, аргумент спортисте се лако одбацује.

Због тога су одбране пред дисциплинским телима за кажњавање веома тешке а правни тимови спортиста морају да балансирају између заштите угледа, минимизирања казне и избегавања потпуног уништења спортске каријере. Управо та борба у балансирању доводи до тога да свет спорта из године у годину добија нове, понекад логичне, а понекад невероватно маштовите приче о „случајним“ допинг позитивним тестовима.

Познати случајеви из спортског света

Мени је врло интересантан скорашњи случај француске мачеваоке Исаоре Тибус која је освојила тимску сребрну медаљу на Играма у Токију. Она је наиме била позитивна на супстанцу “ostarine” (SARM) а правдала је тиме што се љубила са дечком који је ову супстанцу имао у свом организму кроз контаминиран суплемент. Након првостепене одлуке где јој је била прописана 4 годишња казна спортискињи је на Међународном спортском суду (ЦАС-у) уважено образложење и она је ослобођена.

Дитер Бауман Олимпијски шампион на трци од 5.000 метара, на Олимпијским игрма у Барселони, био је допинг позитиван на нандролон, а бранио се тако што је тврдио да су му противници убацили ову супстанцу у његову пасту за зубе.

Денис Мичел је био позитиван на тетсостерон а бранио се тиме да је ноћ пре допинг контроле водио љубав четири пута и да је попио неколико пива.

Пет фудбалерки Северне Кореје на Светком купу 2011. године су били позитивне на 14 различитих стероида. Представници њиховог националног тима су то објаснили на начин да су спортискиње биле повређене приликом удара грома и да су лечене традиционалним леком базираном на течношћу коју луче жлезде јелена који живи у области Непала.

Хавијер Сотомајор кубански скакач у вис је био допинг позитиван на кокаин. Бранио се на начин да је кокаин видео само на филмовима а да се кокаин нашао у његовом организму саботажом коју је спровела ЦИА, јер су желели да га отрују.

Тајлер Хамилтон бициклиста је био отужен за примену хомологе трансфузије. Бранио се да је био део близаначке трудноће и да је „нестајући близанац“, пренео неке од својих еритроцита Хамилтону док су у првом триместру трдуноће били заједно у материци. Такође је у своју одбрану тврдио да његово тело садржи ћелије два или више особа, што се у науци зове химера.

Флојд Ландис, бициклиста, је тврдио да је висок ниво синтетичког тестостерона на допинг контроли последица конзумирања вискија и дехидрације.

Домаћа „креативност“

И наши спортисти знају да буду једнако креативни. Имали смо спортисту који је био позитиван на марихуану који је тврдио да му је девојка “удувала” дим. Један спортиста који је био позитиван на кокаин се бранио да је супстанца доспела у његов организам преко пољупца са девојком. Коришћење диуретика образлагано је: отоцима ногу, скидањем телесне масе, повредама колена. Коришћење кленбутерола је правдано терапијом у лечењу астме, иако за лечење астме постоји цео спекатар других, ефикаснијих, лекова. Присуство различитих хормона је у једном периоду објашњавано њиховим коришћењем у лечењу короне. Врло често су се спортисти правдали да су лекове помешали са лековима које су користили њихови родитељи или чланови породице.

Изговори бледе, докази остају

На крају, ма колико креативне биле, одбране без чврстих доказа ретко донесу ослобађајућу одлуку. Једино што остаје су приче које, годинама касније, служе као опомена да је у спорту, као и у животу, истина увек тежа од изговора.

АДАС

Многи од ових спортова ће вас заиста изненадити!

Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС) је почела са радом 2006. године. У том тренутку у Србији је преовладавало мишљење да проблем допинга у домаћем спорту практично не постоји и да су наши спортисти по том питању „чисти“. Ипак, искуство и резултати током година показали су другачију слику. У периоду од 2006. до 2024. године забележено је 132 спортиста који су били допинг позитивни, односно, користили су неку од забрањених допинг супстанци који се налазе на WADA Листи забрањених допинг средстава. Оно што посебно забрињава јесте ширина овог феномена, а то је да се допинг позитивни случајеви нису задржали само на једном или два спорта, већ су обухватили чак 35 различитих спортских грана у Србији. Такви подаци јасно указују да се проблем допинга не може посматрати као издвојени инцидент, већ као озбиљан изазов који погађа читав систем спорта у Србији.

Србија против допинга

Република Србија се озбиљно ухватила у коштац са проблемом допинга и током година изградила свеобухватан правни оквир, усклађен са међународним стандардима и Светским антидопинг кодексом (WADA Code). Донет је Закон о спречавању допинга у спорту, као и читав низ подзаконских аката који јасно дефинишу обавезе спортиста, спортских стручњака и спортских организација. Ови прописи се примењују доследно и без изузетака, чиме је успостављен чврст принцип да нико није изнад правила. Свако кршење антидопинг прописа повлачи одговарајуће дисциплинске и законске санкције, без обзира на статус или спортску популарност појединца. Такав приступ омогућио је да се борба против допинга у Србији подигне на институционални ниво, постане саставни део националне спортске политике и допринесе очувању здравља спортиста, фер плеја и међународног угледа српског спорта.

Бодибилдинг, бокс и амерички фудбал – шампиони забрањених супстанци

Што се тиче спортова у којима има највећи број допинг позитивних случајева кренућемо од онога који доминира у статистици АДАС-а, а то је бодибилдинг са 25 допинг позитивних случајева. Бодибилдинг је спорт који повезујемо са максималним развојем мишићне масе што води највише ка злоупотреби стероида, али и других забрањених супстанци.

У боксу је било 16 допинг позитивних спортиста. Овако висок број и друга позиција по броју допинг позитивних случајева у АДАС статистици указује да у овом спорту постоји велика потреба за повећањем снаге, издржљивости и агресивности, па су неки од ових спортиста помоћ проналазили у злоупотреби забрањених допинг супстанци за шта су били адекватно кажњени у складу са Законом о спречавању допинга у спорту.

Што се тиче америчког фудбала у којем је било 11 допинг позитивних спортиста, они су били допинг позитивни махом на марихуану, а онда на стимулансе и анаболике. Интересантно је да спорт који нема дугу традицију у Србији већ бележи овако висок број допинг позитивних случајева.

АДАС

Кад традиција падне на тесту: рукомет, рвање и кошарка

Рукомет се са 9 допинг позитивних спортиста налази на четвртом месту на овој нашој листи.

Препознавање проблема допинга од стране појединих савеза и увођење системских мера правилне антидопинг едукације, довело је до тога да се у почетку већи број допинг позитивних спортиста није значајније повећавао током година. У питању су рвање (7), атлетика (6) и кошарка (6).

Борилачки спортови и теретане – изненађијуће високи бројеви

Употреба забрањених допинг супстанци у кикбоксу, џудоу, рагбију 13 (по 5) и дизању тегова (4) није толико високо заступљена како би се могло очекивати имајући врсту спорта која је у питању и захтеве које ти спортови стављају пред спортисте. То би се на први поглед могло рећи и за поwерлифтинг (3), али треба имати у виду да се у овом спорту не ради много контрола, због малог броја активних спортиста и популарности самог спорта, тако да процентуално гледано тај број није занемарљив.

Од олимпијских дисциплина до егзотичних спортова – допинг не бира жртву

Бициклизам, фудбал, хокеј на леду, теквондо, веслање, одбојка и ватерполо су имали за све ове године по 2 допинг позитивна случаја. Занимљиво је да је бициклизам глобално међу спортовима са највише допинг случајева, док је код нас број мали.

Спортови попут кајака, тениса, пливања, рафтинга, каратеа, аутомобилског спорта, снукера, спортског пењања, мото спорта, самбо и други бележе само по један случај. У некима од ових спортова као што су нпр. снукер, спортско пењање, рафтинг и аутомобилизам допинг није традиционално велика претња, па је и очекивано да се јави спорадично.

Ови подаци показују да борба против допинга не може бити вођена јединственим, универзалним приступом. Универзални приступ не постоји, морају се поштовати правила Светске антидопинг агенције и процена ризика коришћења забрањених допинг супстанци у различитим спортовима у свакој држави посебно. Такође, према захтеву WADA потребно је спроводити већи проценат допинг контрола изван такмичења а мањи на такмичењу. Спровођењем допинг контрола ми пре свега желимо да заштитимо здравље спортиста, па онда и фер-плеј, али и да очувамо поверење опште и светске јавности у спорт без допинга.

Подаци Антидопинг агенције Републике Србије јасно показују да је допинг током протеклих двадесет година прерастао у широко распрострањен проблем који захвата читав спортски систем. Чињеница да су забележени случајеви у чак 35 различита спорта најбоље сведочи да ниједна дисциплина није потпуно имуна на злоупотребу забрањених допинг супстанци.

Фер-плеј и здравље спортиста изнад свега

Ипак, Србија је развила чврст институционални и законски оквир, усклађен са међународним стандардима, који јасно поставља принцип да нико није изнад правила. Такав приступ омогућио је да се допинг третира као озбиљан системски изазов, а не као издвојени преступ појединаца. Предстоји, међутим, стална потреба за повећањем броја допинг контрола у спортовима високог ризика и континуирана едукација у свим спортовима. Само тако се може очувати фер-плеј, заштитити здравље спортиста и очувати међународни углед српског спорта.

Шта када би допинг био заиста дозвољен?

Од самог почетка борбе против допинга у спорту па све до данас поставља се питање како би то изгледало када би спортистима било дозвољено да користе све забрањене супстанце по сопственом избору. Једна од теорија полази од претпоставке да се, упркос свим примењеним методама контрола и спречавања допинга, већина спортиста ипак допингује, а да се тек поједини откривају и бивају санкционисани. Према том схватању, чак и када би допинг био званично дозвољен, суштинска слика у спорту не би се значајно променила.

Супротно овоме ми данас живимо у свету у којемвећина спортиста поштује правила и такмичи се без допинга, док према доступној статистици само мањина користи забрањена допинг средства и због тога бива кажњена. Када би допинг постао званично дозвољен, спорт би изгубио свој основни смисао а такмичење засновано на таленту, раду и поштеној борби не би било могуће реализовати. Победници би били они који имају већи приступ различитим супстанцама, а не они са већим спортским способностима. Здравље спортиста би било угрожено јер би се у тој ситуацији ишло до крајњих граница коришћењем опасних, некад и смртних доза супстанци само да би остали конкурентни и победници. У том смислу, уместо напретка, спорт би постао својеврсни медицински експеримент са потенцијално погубним последицама.

На супротној страни свему ономе што ми живимо данас у свету борбе против допинга и свему што та борба подразумева налази се организација која се зове Enhanced Games или у преводу на српски Унапређене игре.

АДАС

Оснивач Enhanced Games је Арон Д’Соуза, аустралијски бизнисмен и правник. Он је председник и иницијатор овог контроверзног спортског догађаја, замишљеног као прво светско такмичење у којем ће коришћење допинга у сврху побољшање спортских перформанси бити дозвољено.

Enhanced Games заговарају одржавање спортског догађаја у којем ће спортисти моћи да направе сопствени избор и да користе све забрањене допинг сусптанце, где ће бити присутна адекватна финансијска мотивација и где ће се кроз контролисани и транспарентни медицински и научни приступ достићи нове границе људских могућности.

Организатори су најавили да ће прве Enhanced Games бити одржане у Лас Вегасу, од 21–24. маја 2026, са наградним фондовима и бонусима за оне који буду оборили неки од постојећих светских рекорда. Спортисти ће се такмичити у пливању, атлетици и дизању тегова. Помињу се награде близу 500.000 USD по дисциплини као и посебни бонуси за „светске рекорде“.

У овој организацији тврде да ће спортисти пролазити „свеобухватне медицинске прегледе“, уз надзор „Медицинске и научне комисије“ и да ће „безбедностспортиста бити приоритет“. Они своју намеру овакве “медицинске заштите” у ситуацији када ће спортистима који буду учествовали на овом догађају бити дозвољено коришћење забрањених допинг супстанци оправдавају логиком „штета је већ ту – хајде да је контролишемо и смањимо”, сматрајући да већ постоји неконторлисано допинговање у спорту у односу на ово што они организују а које ће бити у контролисаним условима.

Не могу ни да замислим ко су те моје колеге лекари из света који ће себи дозоволити учешће у оваквом једном догађају. Нас су још на студијама медицине учили да прво што морамо да обезбедимо јесте принцип “Primum non nocere” односно прво да не смемо никоме да нашкодимо. Они који своје место виде у догађају где је дозвољено узимати допинг средства која нарушавају здравље спортиста се не могу називати лекарима и давно су постали срамота лекарске професије.

Са друге стране спортска јавност је неподељена у свом ставу да сама идеја да се славе спортисти који користе допинг за побољшање спортске перформансе практично урушава десетине година рада на успостављању система борбе против допинга у спорту. Такав догађај ће да доведе у питање друштвено прихваћене вредности чистог спорта а најважније од свега је да Унапређене игре представљају велику опасност за здравље и безбедност спортиста.

Националне антидопинг организације из целог света имају заједнички став да никада неће подржати пројекте који угрожавају чист спорт и здравље спортиста.

Светска антидопинг агенција (WADA) је у свом саопштењу оштро осудила “Унапређене игре” као опасан и неодговоран концепт. Здравље и добробит спортиста су најважнији приоритет WADA а јасно је да би овај догађај то угрозио јер промовише употребу забрањених допинг супстанци и метода у сврху забаве и маркетинга. WADA је упозорила све спортисте и њихово пратеће особље који желе да учествују у овом догађају да ризикују да ће извршити кршење антидопинг правила.

Заједничким саопштењем су се огласили и комитети спортиста Међународног олимпијског комитета и Светске антидопинг агенције. У саопштењу су изнели да је оваква врста догађаја поткопава интегритет спорта и да је издаја свега за шта се спортисти залажу а то су фер плеј, етичко понашање и поштовање принципа чистог спорта. Промовисање коришћења забрањених допинг супстанци и метода шаље опасну поруку садашњим и будућим генерацијама спортиста јер њихово коришћење може довести до озбиљних здравствених последица па чак и смрти. Спортисти су узори у друштву и такви треба и да остану.

Борба против допинга у спорту која постоји у целом свету и коју сви заједно спроводимо остаје кључна за очување пре свега заштите здравља спортиста а онда и очувања фер плеја у спорту. Концепт Enhanced Games, отвара простор за екстремне и опасне злоупотребе супстанци које могу изазвати тешке, трајне па чак и смртне последице. Такмичење засновано на дозвољеном допингу претвара спорт у медицински експеримент, у којем победници нису они с највећим способностима, већ они спремни да ризикују сопствени живот. Управо зато међународне антидопинг организације и спортска јавност једногласно осуђују овакав концепт, јасно стављајући до знања да здравље и безбедност спортиста морају бити апсолутни приоритет.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/52627/adas-enhanced-games-sport-doping

Ретестирања која мењају историју спорта

Правда је, некада, спора, али достижна. Можда управо та реченица најбоље описује оно што се догодило у свету борбе против допинга у последњој деценији. Увек постоје спортисти који су спремни да прибегну коришћењу забрањених супстанци како би стекли предност у односу на своје ривале.

Ретестирања која мењају историју спорта

Према Светском антидопинг кодексу (WADA Code), узорци узети од спортиста на такмичењу и изван такмичења чувају се до 10 година. То омогућава поновно тестирање старих узорака како би се откриле супстанце које тада нису биле детектабилне. Развој најмодернијих аналитичких техника – од унапређених метода детекције дуготрајних метаболита до софистицираних LC-MS/MS система – омогућава да данас откријемо трагове забрањених супстанци које су у време такмичења биле неухватљиве за тадашње лабораторијске процедуре.

Међународни олимпијски комитет (МОК) спровео је опсежна поновна тестирања узорака са Олимпијских игара у Пекингу 2008, Лондону 2012. и Рију 2016. године. Она су открила бројне случајеве коришћења забрањених супстанци: медаље су одузимане, ранг-листе мењане, а репутације спортиста трајно нарушене.

Можда најдрастичнији пример јесте ретестирање узорака атлетичарки које су учествовале у финалу трке на 1.500 метара на Олимпијским играма у Лондону 2012. године. Од 13 атлетичарки које су трчале финалну трку, чак код њих пет је откривено присуство забрањених супстанци приликом ретестирања урађеног годинама касније. Међу њима су биле и турске атлетичарке Чакир Алптекин и Гамзе Булут, које су заузеле прва два места и освојиле златну и сребрну медаљу. Свим допинг позитивним атлетичаркама медаље су одузете, па је тако америчка атлетичарка Шенон Роубери, која је тада заузела шесто место, тек дванаест година касније добила бронзану олимпијску медаљу.

Са Олимпијских игара у Лондону накнадно је анализирано 2.727 узорака. Откривено је 73 нових допинг позитивних случајева, одузета је 31 олимпијска медаља, а 46 спортиста је накнадно добило медаље. Највише случајева било је у дизању тегова (36), затим у атлетици (28), рвању (3), кајаку (2), а по један у боксу, бициклизму, одбојци и пливању.

Након Олимпијских игара у Пекингу ретестирано је 1.053 узорака, а 65 их је било позитивно. Ретестирање узорака са Олимпијских игара у Рију почело је 2023. године – до сада су откривена три позитивна случаја, а цео процес биће завршен 2026. године.

Зашто је чување и ретестирање узорака кључно?

Важност десетогодишњег чувања узорака огледа се у напретку науке. Оно што није било могуће открити 2012. године у Лондону, могло је бити откривено већ 2015. у лабораторијама Светске антидопинг агенције. Наука и технологија сваком годином праве огроман искорак: откривају се нове методе детекције, нове супстанце и манипулације, а оно што је некада било неухватљиво данас се може доказати.

Сазнање да узорак узет данас може бити ретестиран и након десет година одвраћа спортисте од покушаја допинга. Чак и ако избегну откривање у тренутку такмичења, ризикују да буду разоткривени годинама касније. Оваква пракса омогућава стручњацима да прате развој нових метода допинга, усавршавају аналитичке процедуре и подижу ниво борбе за чист спорт.

Ретестирање олимпијских узорака није само научни процес – оно је и симбол одлучности спортских институција да заштите интегритет спорта и дух олимпизма. То показује како спој науке, истрајности и глобалне сарадње може да обезбеди праведније спортско окружење, враћајући поверење у идеју да врхунски резултати морају бити плод талента, рада и поштене борбе, а не забрањених средстава.

Симболика накнадних церемонија и повратак поверења у олимпизам

Шта значи за спортисту када медаљу добије годинама након такмичења?

Пре свега – губитак тренутка славе. Изостаје додела медаља пред публиком, пред породицом, пред хиљадама гледалаца на стадиону и милионима испред ТВ екрана. Пропуштене су и бројне медијске прилике, јер медаља додељена у тишини националних церемонија никада не може да има тежину оне са олимпијског постоља.

Осим тога, многи спортисти остају ускраћени за спонзорске уговоре који се најчешће закључују непосредно после Игара, док траје највећа пажња јавности. Ту је и психолошка и емотивна неправда – тренутак стајања на постољу не може се вратити, а горчина и осећај неправде често остају и након што медаља стигне.

Свестан тога, МОК је од 2018. године увео симболичне церемоније накнадне доделе медаља на Олимпијским играма, Светским првенствима или другим великим спортским догађајима. Иако то не може у потпуности да надокнади оно што је спортистима ускраћено, правда макар буде задовољена.

Зато је важно оно што је речено на самом почетку:

Правда је, некада, спора – али је достижна.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/51536/adas-antidoping-agencija

Тестиран сам 500 пута – мит или обмана?

Каријера Ленса Армстронга остала је упамћена као једна од највећих превара у историји спорта. Сам Армстронг је често понављао реченицу:

„Тестиран сам 500 пута и никада нисам пао на допинг тесту.“

Међутим, ова тврдња није била тачна. Према подацима изнетим током поступка који је против њега водила Америчка анридопинг агенција (УСАДА), Армстронг је био тестиран знатно мање него што је тврдио. УСАДА наводи да је спровела око 60 тестирања, док Медјународна бициклистичка федерација УЦИ потврђује 215 тестова током његове каријере – што је укупно мање од половине броја који је он сам износио. Ипак, изненађујуће је да ниједном није био званично допинг позитиван.

Цела афера његовог допинговања откривена је захваљујући сведочењима његових бивших тимских колега из УС Постал тима, 11 бициклиста са којим је Армстронг годинама возио и освојио свих седам титула на Tour de France.

Почетак системског допинг и сарадња са доктором Фераријем

Прича о допинговању Ленса Армстронга почиње још у раним данима његове професионалне бициклистичке каријере, током 1990-их, много пре него што је постао велика спортска звезда и идол многим младим бициклистима и спортистима широм света. Према доказима које је изнела Америчка антидопинг агенција (УСАДА), Армстронг је врло брзо по уласку у елитни бициклизам почео да користи недозвољена средства. Прекретницу у развоју његовог пажљиво осмишљеног допинг програма представља сарадња са италијанским доктором Микелом Фераријем, која је почела 1995. године и трајала све до 2004. године колико је доктор радио за УС Постал тим. Доктор Ферари је био познат по раду са бројним врхунским бициклистима, али и по томе што је постао синоним за системски допинг у бициклизму.

Након што му је 1996. године дијагностикован рак тестиса, Армстронг је прошао кроз захтевно и агресивно лечење, а потом се 1998. тријумфално вратио професионалном бициклизму. Управо тада започиње организовани допинг програм у тиму УС Постал, под надзором доктора Микела Ферарија и спортског директора Јохана Брујнела.

Повратак после рака – тријумф или параван?

Постоје различите спекулације око тога да је дуготрајна употреба анаболичких стероида, хормона раста и других забрањених супстанци могла имати улогу у развоју његове болести мада ниједно научно истраживање није директно повезало Армстронгов случај карцинома тестиса са употребом допингом.

Сам Армстронг је више пута, одлучно негирао такву везу, истичући да је његов карционом тестиса резултат генетских предиспозиција и других фактора ризика, а не последица коришћења допинг средстава. Неки истраживачи сматрају да је Армстронг своје претходно медицинско стање користио као „покриће“ за терапијску употребу тестостерона. Иако није званично доказано да је користио болест као изговор, комбинација медицинских третмана и слабије допинг контроле у том периоду могла је олакшати прелазак на софистицирани допинг режим у наредним годинама.

Седам титула на Tour de France: победа по сваку цену

Ленс Армстронг је био најдоминантнији и најуспешнији професионални бициклиста у историји, освојио је Tour de France рекордних седам пута заредом између 1999. и 2005. године, подижући бициклизам на глобални ниво популарности.

Позната је реченица коју је Ленс Армстронг изговорио да прокоментарише освојених 7 титула на Tour de France: “Имали смо један циљ и једну амбицију, а то је било да победимо на највећој бициклистичкој трци на свету, и не само да победимо једном, већ да је наставимо да побеђујемо.”

Према документацији од преко 1000 страна, коју је УСАДА прикупила на основу сведочења бивших чланова US Postal тима , потврђено је да су се Ленс Армстронг и његови тимски другови систематски допинговали током својих каријера, укључујући и период освајања свих седам Армстронгових титула на Tour de France-у. УС Постал тим је према сведочењу био место где се неговала култура допинговања али и злостављање у оквиру тима. Јер кад си једном крочио у тим морао си да поштујеш све услове па и тај да користиш забрањене допинг успстанце и методе.

Објављивање овог извештаја означило је његов коначан пад. Готово сви кључни спонзори моментално су раскинули сарадњу, а Армстронг се суочио са низом тужби и милионским одштетним захтевима, укључујући и савезну тужбу поднету према закону о преварама против америчке владе. Како би заштитио њену репутацију повукао се из хуманитарне фондације Livestrong, коју је сам основао. Јавност га је видела као симбол преваре, па је у том тренутку његово јавно признање било покушај да макар делимично поправи нарушени имиџ и поврати контролу над сопственом причом.

АДАС

Живот после забране: од јавних наступа до интроспекције

Армстронг је зато изабрао интервју са Опром Винфри, свестан да њена емисија нуди гледаоце широм света и атмосферу коју може да контролише. Током тог разговора, отворено је признао коришћење еритропоетина, крвних трансфузија, тестостерона, кортизона и хормона раста. Опра га је такође питала, да ли је током свих седам победа на Tour de France-у користио забрањене супстанце или трансфузије крви његов одговор био: “Да”.

Увек се поставља питање како је Ленс успео да избегне дпинг позитиван резултат за све године његовог учешћа у спорту. Према извештају УСАДА Армстронг и његов тим користили су ноћне микродозе еритропоетина, које су биле довољне да повећају број црвених крвних зрнаца, али нису могле бити детектоване у јутарњим допинг контролама, користили су аутологне трансфузије (сопствена крв) током трка. Крв је претходно извађена, чувана је у фрижидерима, а затим враћана у организам спортисте током трка. Коришћене су и мале дозе тестостерона у облику фластера које није било могуће детектовати. Армстронг је такође користио ретроактивна терапијска изузећа на начин да је тим лекара подносио лажну документацију да су супстанце као што је тестостерон и кортизон коришћене у сврху лечења. Тим је имао дојаве о распореду контрола и времену доласка допинг контролора, у појединим случајевима контролори били ометани или им је приступ спортистима био одлаган.

На питање Опре да ли је могуће освојити седам узастопних титула без допинга, Армстронг је без оклевања одговорио: “Не”. Ово признање, представљало је његов покушај да прикаже себе као некога ко преузима одговорност и да на тај начин постави основу за евентуалну рехабилитацију свог имена и повратак у јавни живот. Међутим, то се није десило. Добио је доживотну забрану учешћа у спорту.

Армстронг данас води неколико подкаста, укључујући “The Move” и “The Forward”, у којима дискутује о бициклизму, менталном здрављу и актуелним темама у спорту.

Према доступним информацијама из различитих медијских извора, изјавио је да и даље чува свих седам жутих мајица са Tour de France-а у својој канцеларији, одлучно одбијајући да их уклони.

Данас Армстронг настоји да изгради нову улогу изван професионалног спорта – кроз подкасте, личну рехабилитацију и јавне наступе. Ипак, његова прича остаје снажна опомена да ниједан тријумф, ма колико грандиозан био, не може бити одржив ако је изграђен на превари. Без обзира на то како ће га историја на крају вредновати, име Ленса Армстронга остаће заувек повезано са падом са самог врха и јасним подсећањем на цену коју носи нарушавање спортског интегритета.

У једном разговору који је вођен пред публиком 2024. године када су га питали како себе види сада након свих ових година Ленс је рекао: „Сви живимо свој занимљиве животе, то је само једно велико платно, на крају дана, погледамо ту слику и кажемо: Шта мислиш? Како си, Ленс, као пријатељ, отац и муж? Како си сада? Тренутно ми се свиђа оно што видим. Волим свој однос са породицом, пријатељима и партнерима. Па зашто бих се враћао и мењао све ове лоше ствари које су се догодиле? То је створило особу која данас седи овде. Нисам савршен. Ја сам једна од најконтроверзнијих и, најкомпликованијих особа, али синоћ сам легао као Ленс Армстронг, а данас сам се пробудио као Ленс Армстронг, и заиста сам срећан што јесам. Драго ми је што сам живео овај компликован живот и успео да, на свој начин, изађем на други крај.“

Професионалне лиге и имунитет спортских звезда!

Разлике између Сједињених Америчких Држава и остатка света изражене су у многим областима. Тако је и у области борбе против допинга у спорту. У претходном тексту сам писала о допинг контролома у НЦАА универзитетском спорту а данас пишем о допинг контролама у професионалним лигама Сједињених Америчких Држава са акцентом на НБА лигу. На светском нивоу регулаторно тело за област борбе против допинга у спорту је Светска антидопинг агенција која поставља правила борбе против допинга у спорту у целом свету, али ова правила се не примењују у професионалним лигама. Америчке професионалне лиге (НБА, НФЛ, МЛБ, НХЛ) имају сопствена правила и интерне програме тестирања, који су резултат колективног преговарања између власника лига и играча путем синдиката.

Систем борбе против допинга у спорту у професионалним лигама САД често покреће питање правичности. Док спортисти у већини земаља подлежу строгим правилима Светског антидопинг кодекса и могу бити тестирани у било ком тренутку током целе године, звезде НБА, НФЛ, МЛБ и других америчких професионалних лига подлежу сопственим правилима, која су често блажа и мање транспарентна.

Оваква разлика ствара осећај неравноправности измедју спортиста из САД и остатка света. Зато се с правом поставља питање: да ли овакав приступ заиста обезбеђује једнаке услове за све спортисте на глобалном нивоу?

С обзиром на то да се Србија с поносом сматра земљом кошарке, за нас је НБА лига увек у центру пажње. Управо из тог разлога, често се покреће питање допинг контрола и да ли се, и на који начин, њихови кошаркаши тестирају.
Најављене контроле и благе казне: где је фер-плеј?

Начин тестираја и кажњавања у НБА лиги се у великој мери разликује у односу на остатак света. Што се тиче допинг контрола прописан је обавезан број тестова током године. Током регуларне сезоне обавезна су 4 а ван сезоне 2 допинг контроле урина. Предвиђене су такође и 3 допинг контроле крви за анализу присуства хормона раста. Укупан број тестова у НБА лиги годишње се креће између 1900 - 2100, у зависности од укупног броја активних играча у тој години. Ово је значајан и велики број допинг контрола које се спроводе у оквиру лиге. Оно што је проблем јесте да допинг контроле могу бити најављене и ненајављене. Како смо поменули у претходном тексту најављивање допинг контрола због потенцијалних манипулација је строго забрањено у остатку света.

Марихуана у НБА – легализована толераницја

Када анализирамо кажњавање за присуство забрањене допинг супстанце у телесном узорку спортисте разлике су такође велике. Уколико је НБА кошаркаш на пример допинг позитиван на неки стероид његова казна ће бити 25 утакмица неиграња, што ће на крају бити казна у трајању од 2 месеца. У остатку света казна за стероиде је 4 године забране учешћа у спорту. Марихуана је дозвољена у НБА лиги. У остатку света казна за марихуану може бити од 3 месеца до 2 године забране учешћа у спорту.

Тешке дроге и допинг: Када се ипак реагује оштро

Казна за супстанце злоупотребе као што су кокаин, опиоиди, МДМА у НБА је аутоматска дисквалификација, односно суспензија на најмање две године у зависности од околности случаја. У систему Светске антидопинг агенције (WАДА) та казна износи до 4 године забране.

Коришћење анаболичких стероида и других недозвољених супстанци може оставити дуготрајне последице на тело спортисте, чак и након што престане да их узима и одслужи казну. Научна истраживања показују да анаболици значајно повећавају мишићну масу, снагу и способност опоравка, а део тих ефеката може се задржати месецима, па чак и годинама након престанка употребе.

Због тога се с правом поставља питање – ако се спортиста који је био суспендован, рецимо, 25 утакмица врати у такмичење, колику предност и даље има у односу на оне који су играли поштено и никада нису користили допинг?

УСАДА без ингеренција – систем који штити имиџ, не спорт

Директор Америчке антидопинга агенције (УСАДА) Тревис Тајгарт је својевремено врло отворено је критиковао професионалне лиге због недовољне транспарентности и благих правила, наводећи да цео систем "више штити имиџ и комерцијални интерес него интегритет спорта". УСАДА, која је у систему Светске антидопинг агенције и прати правила која се постављају пред све нас, нема овлашћење да тестира или казни спортисте у професионалним лигама осим ако лига сама не затражи њихову помоћ, што се у пракси не дешава. УСАДА има надлежност над олимпијским спортовима и индивидуалним спортистима који учествују на међународним такмичењима.

Леброн, Кари и Дурант под WАДА правилима, али само кад играју за репрезентацију

Важно је истаћи да НБА звезде попут Леброна Џејмса, Кевина Дуранта, Стефа Карија и других, када наступају за репрезентацију, подлежу истим антидопинг правилима као и сви остали спортисти. Током Олимпијских игара и Светских првенстава они се тестирају без изузетака, јер тада потпадају под надлежност Међународног олимпијског комитета и надлежних међународних спортских федерација, у овом случају ФИБА-е.

Разлике између антидопинг система у професионалним лигама САД и остатку света јасно показују колико приступи борби против допинга могу бити различити. Док WАДА поставља јединствена правила за већину спортиста широм света, америчке професионалне лиге функционишу по сопственим правилима која су често блажа, флексибилнија и мање транспарентна.
Иако број допинг контрола у НБА лиги није занемарљив, чињеница да оне могу бити најављене, као и релативно благе казне за коришћење анаболичких стероида и других забрањених супстанци, отвара питање правичности и једнаких услова за све спортисте на глобалном нивоу.

Посебно забрињава што једном стечене предности допингом могу трајати и након одслужене казне, што нарушава интегритет спорта. Критике које долазе чак и из редова америчке антидопинг агенције јасно указују на потребу већег усклађивања са међународним стандардима и већег фокуса на заштиту принципа фер-плеја.
Глобални спорт тражи јединствена правила

На крају, иако НБА звезде подлежу WАДА правилима током репрезентативних наступа на Олимпијади или Светском првенству, разлике између њиховог лигашког система и глобалног антидопинг оквира остају очигледне и отварају простор за дискусију – да ли је време да професионалне лиге САД преузму јединствен приступ и прикључе се међународном систему како би сви спортисти били једнако третирани?

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/49256/adas-americki-sportisti-2-deo-doping-kontrola

Систем допинг контроле у НЦАА спорту

Од момента када сам почела да радим у Антидопинг агенцији Републике Србије на свакој едукацији коју држим добијам исто питање: Да ли се амерички спортисти тестирају?

Ово је вечна дилема која не престаје да изазива полемике међу спортистима, стручњацима и љубитељима спорта широм света. У земљи из које долазе многе од највећих спортских звезда савременог доба, поставља се логично питање колико су мере за борбу против допинга заиста ефикасне, доследне и једнако примењиве на све. Док су код нас у Србији и другим земљама потписницама Светског антидопинг Кодекса спортисти подложни строгим и честим тестирањима, амерички систем често посматрамо са дозом одређене сумње, као затворен, недовољно транспарентан и потенцијално наклоњен заштити сопствених икона. У овом и наредном тексту покушаћу да разјасним како функционишу антидопинг контроле у америчком спорту, које су разлике у односу на остатак света и да ли су највеће звезде из САД заиста “имуне” на допинг тестове.

НЦАА под лупом: Шта се крије иза универзитетског спорта?

Иако сви прво помисле на приватне лиге у Сједињеним америчким Државама и допинг контролама код њих, сматрам да је јако важно да се пре свега у овом тексту посветим НЦАА (National Collegiate Athletic Association) односно унерзитетском спорту у Сједињеним Америчким Државама.

НЦАА је највише тело у Сједињеним Америчким Државама које управља универзитетским спортом. Према последњим информацијама за сезону 2023-2024 у оквиру ове организације било је 520.000 спортиста подељених у три дивизије: дивизија I – око 190.000 спортиста, дивизија II – око 130.000 спортиста, дивизија ИИИ – око 200.000 спортиста. Универзитетски спорт представља најважнији део у развоју америчког спорта и базу за регрутовање професионалних спортиста. Уколико анализирамо информацију коју имамо за Олимпијске игре у Паризу прошле године према којој је Амерички тим имао 592 квалификованих спортиста а да је њих 444 било из НЦАА схватамо колико је ово значајан и веома важан део америчког спорта.

Као што знамо, тамо где постоје спортска правила постоје и антидопинг правила. Тамо где постоји спорт постоји и борба против допинга у спорту. Да ли је то и заиста тако када је у питању универзитетски спорт Сједињених Америчких Држава?

Допинг без контроле? Самостални систем тестирања у НЦАА

НЦАА спроводи свој сопствени програм тестирања, независан од Америчке антидопинг агенције (УСАДА), што већ изазива одређене контроверзе. Америчка антидопинг агенција је потписница Светског антидопинг Кодекса и примењује правила која примењујемо и ми у нашој земљи. Проблем је у томе што УСАДА нема никакву ингеренцију над спортистима у НЦАА и спортистима приватних лига.

Начин избора спортиста за тестирање, учесталост тестова, као и листа забрањених супстанци, разликују се од међународних стандарда које прописује Светска антидопинг агенција (WADA).

Листа забрањених супстанци се у великој мери разликује од оне коју примењује и прописује Светска антидопинг агенција. На Листи НЦАА се налазе: стимуланси. анаболички агенси, бета блокатори (забрањени за голф и стрељаштво), диуретици и маскирајућа средства, наркотици, пептидни хормони, фактори раста, сродне супстанце и миметици, хормонски и метаболички модулатори, бета-2 агонисти.

Колико спортиста се заиста тестира?

Број спортиста у НЦАА који се током године тестира је врло мали износи свега 2% у односу на укупан број спортиста који се такмиче у оквиру универзитестког спорта. Углавном се тестирају само спортисти из дивизије И, док се спортисти у друге две дивизије готово и не тестирају. Већина спортиста не буде тестирана током своје спортске каријере. Тестирања изван такмичења су врло ретка, углавном се спроводе само тестирања на такмичењу, што додатно отвара простор за потенцијалну злоупотребу недозвољених средстава током припрема. Најновије тенденције у борби пртоив допинга у спорту су да се што већи проценат спортиста тестира изван такмичења.

Допинг тестирања се у НЦАА унапред најављују што је према правилима Светске антидопинг агенције (WАДА) апсолутно неприхватљиво. За разлику од WАДА система, НЦАА не користи биолошке пасоше, не анализира дубље профиле хормона, и тестови су углавном ограничени на основне уринске анализе.

Питање транспарентности

Питање које се с правом поставља гласи: да ли систем који тестира само повремено и по сопственим правилима може заиста гарантовати чист спорт?

Директор УСАДА Травис Тyгарт је својевремено изнео оштре речи на рачун НЦАА тврдећи да амерички универзитетски спорт има веома слаб антидопинг програм и упозорио да страни спортисти долази у НЦАА на допинг одмор, мислећи да долазе како би слободно могли да се допингују. Уколико Травис овако мисли о страним спортистима у НЦАА шта ли мисли о домаћим јер они у овом систему проведу скоро целу своју спортску каријеру.

Прошле године је више од 30 европских антидопинг агенција у свом саопштењу изразило забринутост о томе да ли су професионални и универзитетски спортисти Сједнињених америчких држава који се такмиче на великим догађајима као што су Олимпијске игре били довољно тестирани. Такође су навели да су узнемирени чињеницом што спортисти који се такмиче у професионалним и универзитетским спортским системима нису обавезани кодексом Светске антидопинг агенције и позвали су WАДА да спроведе детаљну проверу и процену овог начина борбе против допинга у спорту.

Питање поверења

Иако Сједињене Америчке Државе важе за једну од водећих спортских сила света, бројна питања остају без јасног одговора када је реч о доследности, транспарентности и правичности њихове борбе против допинга, нарочито у оквиру универзитетског спорта. Одсуство надлежности УСАДА, одступања од међународних стандарда, мали обухват тестирања и најављене допинг контроле указују на системске слабости које могу нарушити поверење у чист спорт.

Када се томе дода чињеница да су управо НЦАА спортисти окосница америчких олимпијских тимова, забринутост међународне заједнице постаје сасвим разумљива. У наредним текстовима осврнућу се и на антидопинг контроле у најпознатијим америчким професионалним лигама, како бисмо сагледали да ли највеће звезде заиста уживају својеврсни имунитет.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/48117/adas-doping-testovi-kontrola-sad-kampanja

Ова чувена и шокантна изјава се приписује аргентинском фудбалеру, нападачу, Клаудију Каниђи, који је био познат по надимку „Син ветра“:

“Ако је кокаин дрога, онда сам ја наркоман”. Ово је чувена и шокантна изјава која се приписује аргентинском фудбалеру, нападачу, Клаудију Каниђи који је био познат по надимку „Син ветра“:
Каниђа је био један од најшармантнијих и најупадљивијих фудбалера које је Аргентина изнедрила крајем 1980-их и почетком 1990-их. Његова дуга, разбарушена плава коса, неукротива брзина и експлозиван начин игре учинили су га не само иконом свог времена, већ и миљеником навијача широм света. Ова његова изјава настала је након објављивања његовог допинг позитивног резултата. Каниђа је тестиран након утакмице Аталанте и Наполија 1993. а у његовом узорку урина пронађен је кокаин те је кажњен са 13 месеци забране учешћа у спорту.

Кокаин се налази на Листи забрањених супстанци и метода Светске антидопинг агенције у групи стимуланса од 1. јануара 2003. године. Као супстанца из групе стимуланса побољшава физичку и менталну активност, сузбија осећај умора и тиме утиче на повећање спортске перформансе. Његово коришћење је забрањено само на такмичењу. Уколико спортисту тестирамо изван такмичења, нећемо приликом анализе узорка у лабораторији тражити ову супстанцу. Уколико се докаже присуство кокаина, казна за допинг позитивни резултат може бити умањена ако спортиста докаже да је супстанцу користио изван такмичења и не у сврху побољшања спортске перформансе. Она, за спортисте који ово докажу, може бити три месеца, а уколико започну лечење у установи за одвикавање, казна може бити и само месец дана.

Постоји велики број штетних последица коришћења кокаина. Он изазива зависност, могу се појавити несаница, дехидратација, проблеми са равнотежом, оштећење вида, раздражљивост, депресија, халуцинације, анксиозност, конвулзије, циркулаторни колапс, тахикардија, постоји повећан ризик од настанка срчаних аритмија, долази до повећања вредности крвног притиска, може настати срчани и мождани удар.

Од врха света до ивице понора

Дијего Армандо Марадона, је био икона светског фудбала и најважнија карика аргентинске репрезентације. Његова каријера, обележена магичним потезима на фудбалским теренима, страшћу и легендарним наступима била је спој генијалности, али и контроверзи. Велики Марадона је имао велике проблеме због зависности. У марту 1991. године, након утакмице између Наполија и Барија спроведена је допинг контрола и откривено је присуство кокаина у његовом телесном узорку. Због присуства ове супстанце забрањено му је бављење професионалним фудбалом у трајању од петнаест месеци. Марадона је тих 15 месеци назвао најстрашнијим периодом у свом дотадашњем животу. Вратио се професионалном фудбалу 1992. године, али је већ у том тренутку имао проблема са депресијом, гојазношћу и није више био онакав играч, какав је био пре суспензије. На Светском првенству 1994. године, је поново био допинг позитиван, али овог пута на ефедрин, и суспендован је са овог такмичења.

Талентовани нападач са аутоголом живота

Поред ове двојице, познат је и случај Адриена Мутуа који је привукао пажњу након позитивног теста на кокаин док је играо за Челси 2005. године, што је резултирало његовим тренутним отпуштањем из клуба, а потом и седмомесечном суспензијом. Како не бисмо овде стигматизовали само фудбалере као оне који су најчешће били допинг позитивни, навешћу још неке спортисте и спортове у којима је било допинг позитивних на кокаин.

Скок преко моралних и спортских граница

Хавијер Сотомајор, кубански атлетичар у дисциплини скок увис, велики шампион, био је допинг позитиван на кокаин на Панамеричким играма 1999, што је резултовало двогодишњом суспензијом, касније скраћеном на једну годину. Он је након овога пред сам крај каријере 2002. године био допинг позитиван на анаболички стероид нандролон. Претила му је доживотна суспензија али је због процедуралних грешака био кажњен само две године.

Љубавни пољубац или кршење правила

У тенису смо имали двоје познатих спортиста који су били допинг позитивни на кокаин. Први је Ришар Гаске који је почетком 2009. године тестиран и био позитиван на кокаин, који је био присутан у траговима у његовом узорку урина. ИТФ и WАДА тражили су двогодишњу забрану за ову повреду антидопинг правила, али је у жалбеном поступку на ЦАС-у утврђено да је конзумација била ненамерна односно да је спортиста унео ову супстанцу путем пољупца са девојком у ноћном клубу. Добио је само шестонедељну суспензију.

Пад тениске принцезе

Мартина Хингис је 2007. године тестирана и била позитивно на кокаин. Спортисткиња је негирала употребу кокаина и сматрала да је у питању нека врста контаминације. У жалбеном поступку ЦАС није прихватио њено оправдање и добила је максималну двогодишњу суспензију. Она је након ове изречене казне у 27. години живота прекинула спортску каријеру.

Храброст након грешке

Што се тиче Србије, и код нас је постојао одређени број допинг позитивних спортиста на кокаин, али је Никола Рађен био једини који је о томе хтео да говори у сврху едукације пред препуном салом Дома омладине. Никола Рађен је у фебруару 2015. године, тестиран и био допинг позитиван на кокаин. Убрзо након овог теста спроведен је још један у априлу исте године и он је поново био позитиван на исту супстанцу. Због ова два позитивна налаза, Међународна пливачка федерација (ФИНА) изрекла му је четворогодишњу суспензију. Никола Рађен се на ову одлуку жалио и у жалбеном поступку ЦАС је преиначио првобитну одлуку и одредио казну од две године забране учешћа у спорту. У жалбеном поступку је доказано да је кокаин узет изван такмичења, а не у сврху допинга и побољшања спортске перформансе.

Без обзира на околности, једно мора бити јасно, кокаин нема место у спорту. Спортисти, као узори младима и симболи посвећености, дисциплине и здравог живота, сносе одговорност не само према себи, већ и према друштву које их посматра. Употреба кокаина, чак и ван такмичења, шаље погрешну поруку и нарушава основне вредности спорта, а то су поштење, фер-плеј и интегритет. У спорту, свака одлука има тежину, а избор да се користи забрањена супстанца је корак у погрешном правцу, онај који може уништити и каријеру и живот.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/47083/adas-doping-kokain-sportissimo-kampanja

Многе од ових прича сте заборавили, а за многе нисте ни знали!

Спорт је много више од такмичења, спорт је начин живота. Он је израз људске воље, жеље, труда, посвећености и борбе за остварење личних, али и колективних циљева. Кроз укључивање у спорт деца стичу вредности које их прате како у спорту тако и у обичном животу. Спорт нас учи да су поштење и фер плеј начин живота, учи нас да будемо бољи, да будемо одговорни, да учимо и да радимо на себи, учи нас да се радујемо и да ту радост поделимо са другима. Кроз тимски рад у спорту развијамо заједништво и солидарност, учимо да поштујемо правила и законе, научимо да ценимо себе и друге и да храбро корачамо кроз живот.

Допинг као једна од негативних појава у спорту нарушава све те вредности. Допинг је у супротности са спортским духом.

СЛОМ КАРИЈЕРЕ У ЈЕДНОМ ТЕСТУ

Када спортиста посегне за забрањеним допинг средствима или методама, он у исто време губи свој лични интегритет. У свету у којем се траже и примењују пречице, лични интегритет постаје храброст да корачаш стазом поштења. Коришћење допинга претвара спорт у превару, а успех постигнут на тај начин је обична лаж. У свету спорта, где је притисак огроман, а очекивања висока, интегритет спортисте је суштински његова највећа вредност.

Последице коришћења допинга су вишеструке. Пре свега допинг штетно утиче на здравље спортиста. А коришћење допинга, није тајна. То је јавно доступна информација. Када сте допинг позитивни, информација о томе се објављује на сајту антидопинг агенције, а поред вашег имена и презимена, стоји врста повреде антидопинг правила, као и дужину трајања санкције. Имајући у виду да је максимална казна за повреду антидопинг правила 4 и више година онда допинг позитивни резултат може значити и крај каријере за тог спортисту. Спортиста се суочава са поништењем и губитком свих резултата, медаља и новчаних средстава. Губитак пријатеља, осећај кривице и стида су нешто што прати спортисту током процесуирања његовог допинг позитивног резултата.

Поверење опште јавности у постигнуте резултате спортиста бива пољуљано. Млади спортисти се суочавају са тим да њихови идоли и до тада прави узори, постају погрешни. Неминовно, разочарења су велика на свим странама.

ИДОЛИ НА ПОГРЕШНОМ ПУТУ

Једна од првих и најпознатијих допинг афера је Фестина скандал који је открио колико је заиста допинг присутан у професионалном бициклизму. Афера је откривена током Tour de France 1998. године тако што је возач тима Фестина ухваћен на белгијско француској граници са великом количином забрањених допинг супстанци. Спроведена је истрага која је открила да то није био изолован случај него део системског допинговања у оквиру овог али и других тимова. Током истраге 9 спортиста је признало коришћење допинга и били су кажњени забраном учешча у спорту. Овај случај био је прекретница за борбу против допинга у бициклизму и један од разлога за оснивање Светске антидопинг агенције.

КАКО ЈЕ BALCO ЛАБОРАТОРИЈА ВАРАЛА ЦЕО СВЕТ

Следећи такође познат и велики допинг скандал је BALCO афера која се десила у Сједињеним америчким државама почетком 2000-их. BALCO афера је настала захваљујући оснивачу BALCO лабораторије Виктору Контеу који је развио нови стероид под називом ТХГ, а све под фирмом лабораторије за развој суплемената. У том периоду није постојао метод за откривање овог стероида и то је било коришћено као могућност за допинговање. Једна од њих, Мерион Џонс, освајачица 5 медаља са Олимпијских игара у Сиднеју 2000. је прво годинама негирала да је користила допинг супстанце али је онда 2007. године признала да је лагала под заклетвом. Све освојене медаље су јој одузете, Тим Монтгомери је био муж Мерион Џонс али и спринтер који је такође због коришћења допинга био суспендован и поништени су му сви резултати. Учесници ове афере били су и Двејн Чејмберс британски спринтер који је такође користио ТХГ и Бери Бондс бејзбол играч. Откривање BALCO афере је је један од кључних момената за развој борбе против допинга у спорту који је показао неоходност мултидисциплинарне сарадње на откривању повреда антидопинг правила.

ДОПИНГ АФЕРА У СОЧИЈУ

Оно што је обележило последњих 10 година у свету спорта јесте руски случај државно спонзорисаног допинга. Цео случај је откривен након Олимпијских игара у Сочију захваљујући истрази Светске антидопинг агенције и спортистима узбуњивачима који су проговорили о системском допинговању у спорту у Русији. Доказано је манипулисање узорцима и прикривање допинг позитивних резултат руских спортиста у Московској антидопинг лабораторији. Много узорака руских спортиста је ретестирано и доказано је присуство забрањених допинг супстанци. Многим спортистима су одузете освојене медаље на великим такмичењима и кажњени су забраном учешћа у спорту.

НАЈВЕЋИ ДОПИНГ СКАНДАЛИ МОДЕРНОГ ДОБА

Што се тиче појединачних случајева можемо поменути канадског спринтера Бена Џонсона који је победио у великој трци на 100 метара на Олимпијским играма у Сеулу 1988. где је оборио светски рекорд. Био тестиран и позитиван на станозолол. Ово је такође један од важних случајева у историји борбе против допинга у спорту који је указао на то да овом питању треба много озбиљније приступити. Иначе, Бен Џонсон је у својој каријери био још два пута допинг позитиван и на крају добио доживотну забрану учешћа у спорту.

Ленс Армстронг је од хероја који је победио карцином тестиса, дошао до тога да је постао симбол спортисте који је користио допинг. Он никада није био допинг позитиван на тестирању али је оптужен за злоупотребу различитих допинг супстанци захваљујући сведочењу чланова УС постал тима са којима је возио. Под притиском јавности и оптужби којима је био изложен он је у интервју код Опре Винфри признао злоупотребу допинга током свих седам освојених титула на Тур де Франсу. Сви његови резултати су дисквалификовани и добио је доживотну забрану учешћа у спорту.

Сви ови примери, а има их још много, показују како губитак интегритета и жеља да се на непоштен начин дође до победе, за последицу имају губитак части, славе и финансијске сигурности. Зато је неопходно да се борба против допинга настави са још већом одлучношћу кроз континуирану едукацију, превенцију и сарадњу свих актера у спорту. Само тако можемо сачувати истинску вредност спорта да победа буде резултат поштеног рада, а спортиста узор младима. Јер у спорту, као и у животу, прави шампиони су они који побеђују без пречица.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/46101/adas-sportissimo-doping-merion-dzons-cejmbers

Овај текст је захтевао ново истраживање, пуно читања и пуно узбуђења.

У науци, истински ентузијазам не познаје године, напротив, с годинама све више ценимо сваки тренутак откривања. Истраживачки дух остаје снажан, а радозналост не јењава, не губимо ону искру у оку кад наиђемо на нешто ново, неочекивано и узбудљиво. Још увек осећамо оно исконско узбуђење сваки пут када дођемо до новог открића — као да по први пут отварамо врата непознатог света. Наука нас подсећа да страст према знању и ентузијазам не бледе с временом, већ с годинама добија нову дубину и снагу.

То је чар науке!

Када сам почела да пишем овај текст мислила сам да знам све о овоме и да неће бити новина за мене. Како сам се само преварила!

Овај текст је захтевао ново истраживање, пуно читања и пуно узбуђења.

Историјски гледано према доступним информацијама на нашим просторима допинга има од седамдесетих година прошлог века.

ПРВИ ЗАБЕЛЕЖЕНИ СЛУЧАЈЕВИ ДОПИНГА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА

Први забележени случај допинга је био Владо Фемић бициклиста тестиран 1971. године на трци “Кроз Југославију” а био је допинг позитиван на стимуланс амфетамин.

Врло је интересантан случај Ратка Рудића из 1975. године када је на светском првенству у ватерполу тестиран након утакмице против Немачке и био допинг позитиван. Обзиром да је тим Југославије снажно веровао свом играчу организована су додатна истраживања и испитивања и на крају се дошло до тога да је резултат био лажно позитиван. Нажалост, ова утакмица је регистрована у корист Немачке а репрезентација Југославије завршила на 13 месту. Велики играч и велики тренер који је ушао и у ФИНА кућу славних никада није преболео ову сенку која је пала на његову каријеру иако је на крају ослобођен свих оптужби за допинг.

Кроз различите изворе долазимо и до још једног допинг позитивног случаја, првог у фудбалу на овим просторима. Енвер Марић, голман фудбалског клуба Вележ, био је позитиван 1977. године на стимуланс.

Након ових случајева све до 1991. немамо инфомације о допинг позитивним спортистима. То свакако не значи да их није било већ да није било забележено, јавно документовано или објављено.

Биљана Петровић, скакачица у вис, је 1990. године освојила сребрну медаљу на Европском првенству у Сплиту, а те исте године је на Голден Гала у Риму била допинг позитивна на амфетамин и кажњена са 2 године забране учешћа у спорту.

Истраживање нас даље води до 2001. године и атлетског митинга у Вуперталу када је тестиран Драгутин Топић и био допинг позитиван на норандростерон. Драгутин Топић је сам неколико пута говорио за медије о овом случају и томе колико му је то проблема донело у животу.

СРБИН ПИОНИР У БОРБИ ПРОТИВ ДОПИНГА- др Михаило Андрејевић

Ова прича о томе када се допинг појавио на нашим просторима довела нас је до открића да је један Србин био пионир борбе против допинга у спорту у свету. Наиме, чувени доктор Михаило Андрејевић Андрејка, који је за члана Надзорног одбора ФИФА изабран 1932. године, а већ 1936. године постао је члан Извршног комитета, био је председник Арбитражне и Медицинске комисије ФИФА а остао је члан ФИФА повремено до 1982. године, када је изабран за доживотног почасног члана.

Доктор Андрејевић је, као председник Медицинске комисије ФИФА, учествовао у организацији и успостављању борбе против допинга на нивоу ФИФА, укључујући и спровођење првих допинг контроле на Светском првенству у фудбалу 1966. године у Енглеској. Допинг контроле су спроведене на свим утакмицама током овог првенства, узето је 130 узорака урина који су анализирани на стимулансе у Лабораторији Челзи колеџа у Лондону. Након анализе доктору Андрејевићу су стигла 3 допинг позитивна резултата играча Немачког тима из финалне утакмице коју су играле Енглеска и Немачка. О овоме доктор Андрејевић писмено обавештава председника Немачке фудбалске федерације, а након тога је уследило објашњење да су ови спортисти користили ефедрин као лек у сврху лечења медицинског стања. Заиста треба да будемо поносни што је Србија имала пионира у борби против допинга у спорту – визионара који је, у времену када се о овој теми мало говорило, препознао важност фер-плеја, здравља спортиста и очувања истинских вредности спорта. Допринос доктора Андрејевића није био само корак испред времена, већ темељ на којем данас градимо одговорну и освешћену спортску заједницу. Поносни смо што је управо из наше земље потекла иницијатива која је обележила почетак једне важне борбе – борбе за чист, поштен и достојанствен спорт.

ФОРМИРАЊЕ ГЛОБАЛНОГ СИСТЕМА БОРБЕ ПРОТИВ ДОПИНГА

Пре оснивања Светске антидопинг агенције, систем борбе против допинга у спорту није био хармонизован, транспарентан и усклађен у целом свету. Међународне спортске федерације су имале своја правила и тестирали су спортисте по свом нахођењу, а Међународни олимпијски комитет је покушавао да успостави и систем и Листу забрањених супстанци. У тренутку када МОК схвата да њихова медицинска комисија није у могућности да буде регулаторно тело и да је потребна нова организација која ће област борбе против допинга у спорту уредити на најбољи могући начин формирана је Светска антидопинг агенција.

Након оснивања Антидопинг агенције Републике Србије 2005. године имамо комплетну статистику о допинг позитивним случајевима у претходних 20 година. Статистику ових случајева показаћемо у неком од наредних тесктова.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/45059/adas-sportissimo-saradnja-doping-balkan-srbija

Ево о чему се ради!

Многи родитељи нису свесни чињенице колико лако њихово дете било да је спортиста или рекреативац, вођено жељом за успехом и прихватањем средине у којој живи, може ући у свет допинга. У атмосфери која је креирана у садашњем тренутку где се цени и награђује само резултат, а не пут до њега, родитељи су често прва линија заштите младих спортиста од допинга.

Допинг није само проблем спортисте - то је проблем породице, друштва и свих оних који нису били довољно присутни у животу спортисте. Родитељ не мора да зна све о спорту, али мора да се едукује како би био у могућности да препозна проблеме са којима се његово дете суочава, мора да препозна кад дете пати више него што ужива у спорту. За то је потребна родитељска пажња, време и присутност.

Деца спортисти одрастају у свету где је успех често важнији од здравља, а резултат вреднији од фер плеја. Родитељска одсутност отвара простор за погрешне савете, лоше узоре и на крају — допинг. Студије указују да у појединим спортовима чак 15% деце има први додир са стеродима као допинг средствима пре напуњене 10. године, а да наредних 15% има додир са стеродима између 11 и 12 године.

Дакле, ризик постоји и код деце која су тек почела да се баве спортом. То је посебно случај када се дете осећа усамљено, несигурно и под сталним императивом успеха, јер управо тада може лако посегнути за погрешним решењима у потрази за пажњом, потврдом или резултатом.

Разлика између суплемената и допинга

Прво и основно треба научити разлику између суплемената и допинга. Суплементи су додаци исхрани а допинг су забрањене супстанце које могу проузроковати пре свега различите здравсвене проблеме.

Деца како спортисти, а слично је и са рекреативцима, прво крећу са неуобичајеним интересовањем за различитим суплементима и магичним препаратима који могу да им “помогну” да буду бољи у спорту. Почиње се прво са различитим претрагама на интернету и са причама о томе како је потребно да се повећа мишићна маса да за то постоје различити препарати који могу да помогну.

Важно је знати да суплементи не морају, нужно, да буду лоши, али њихово коришћење има смисла само у случају да постоји дефицит неког макронутријента или микронутријента, односно да дете неки од њих не уноси у довољним количинама у оквиру исхране.

Како би се то утврдило, постоји само један начин, а то је одређивање њихове концентрације путем лабораторијских анализа. Само у таквом случају, лекар може препоручити узимање неког суплемента. Свако друго њихово коришћење је најчешће потпуно бескорисно, а понекад може да буде и штетно по здравље.

Опасност од лаког приступа забрањеним супстанцама

Након овога потенцијално долази до заинтересованости и за друге врсте супстанци које могу помоћи у што бржем постизању видљивих резултата а то су забрањене допинг супстанце.

Проблем данас је то што на интернету има пуно информација од којих је највећи део погрешан, а поред тога иако су те супстанце забрањене, некада се могу набавити са само пар кликова на интернету.

Постојање сталног притиска за постизањем што бржег резултата може код детета направити опсесивну бригу о изгледу или спортској форми, стално незадовољство напретком, страх од неуспеха и страх од изласка на такмичење, а могу постојати и различити коментари попут: „Сви други нешто узимају“, „Без тога не могу да будем најбољи“.

Знаци упозорења које родитељи могу да примете

Оно што родитељ може прво да примети код свог детета су изненадне и неуобичајене физичке и психичке промене.
Физичке промене иду у правцу брзог и необјашњивог пораста мишићне масе, повећане снаге и издржљивости, изненадне појаве акни у пределу леђа и лица, могу се појавити и многи други здравствени проблеми.

Психичке промене иду у правцу промене понашања и промена расположења, а присутне су изражена раздражљивост, агресивност, анксиозност, затварање у себе, несаница, депресија, удаљавање од старог друштва и пријатеља.

Потребно је ослушкивати нову терминологију коју дете почиње да користи као што су: маса, хемија, резање, циклус, ПЦТ, тесто, ГХ, дека, која потиче од новог окружења у којем се дете креће, а које су махом они који већ злоупотребљавају допинг супстанце.

Родитељи треба да прате здравствено стање своје деце која тренирају професионално или рекреативно и уколико примете претходно поменуте промене потребно је да посете лекара. У ситуацији ако деца одбијају лекарске прегледе, скривање бубуљица, скривање хематома и промена на кожи насталих од коришћења ињекција треба да укаже родитељима да проблем коришћења неке од забрањених супстанци сигурно постоји.

Шта родитељи могу да ураде ако посумњају?

Родитељи треба да почну пажљиво да разговарају са децом о вредностима које доноси спорт и физичко вежбање, о здрављу, фер плеју, о немогућности постизања резултата без уложеног труда и напорних тренинга. Да постизање резултата преко ноћи није здраво и да може угрозити живот.

Родитељи без осуде треба да разговарају са својом децом о суплементима и о томе шта деца користе, треба да се заинтересују и да науче основне информације о допингу и забрањеним допинг супстанцама.

Важност комуникације и сарадње са стручњацима

Посматрајте своју децу и пратите промене код њих. Чак и минималне промене могу указати на појаву озбиљног проблема. Потребно је да родитељи редовно комуницирају са тренерима, тимским лекарима и физиотерапеутима уколико се дете бави спортом.

Уколико им је дете рекреативац, родитељи могу да оду до теретане да упознају тренера са којим њихово дете тренира, провере простор у којем њихово дете тренира, окружење у којем се креће. Не кажем да ће то сигурно помоћи, али ће сигурно омогућити бољи увид у тај сегмент живота вашег детета.

Савет за родитеље је да уколико родитељи на крају посумњају да њихово дете користи допинг супстанце, да се обрате психологу, лекару или националној антидопинг организацији за помоћ.

Неопходно је у овој ситуацији укључити стручњаке и цео тим људи који ће на мултидисциплинарном нивоу решавати ову ситуацију. Јер злоупотреба забрањених допинг супстанци може да доведе до синдрома зависности за чије је решавање потребан цео тим стручњака.

1 Nicholls, A. R., Cope, E., Bailey, R., Koenen, K., Dumon, D., Theodorou, N. C., ... & Laurent, J. F. (2017).
Children's first experience of taking anabolic-androgenic steroids can occur before their 10th birthday: a systematic review identifying 9 factors that predicted doping among young people. Frontiers in psychology, 8, 1015.

Kod nas često preovlađuje uverenje da svi već sve znamo o određenoj oblasti pa se i tema dopinga neretko posmatra sa stavom da tu nema šta mnogo novog da se nauči, nego se postupa po sopstvenom uverenju.

To može da bude veliki problem i nečija sportska karijera može biti ozbiljno ugrožena. Ljudi iz različitih profesija, često bez dovoljno stručnog znanja, daju sebi za pravo da savetuju sportiste o upotrebi suplemenata i lekova, pritom ne proveravajući da li ti saveti mogu predstavljati rizik za sportistu.

KOJE SU TO ZABLUDE KOJE SPORTISTU MOGU SKUPO KOŠTATI?

Zabluda je da sportisti koji nisu profesionalci ne mogu biti testirani.

Svi sportisti registrovani na teritoriji Republike Srbije mogu biti testirani i podležu doping kontroli uključujući i maloletne sportiste. Izuzetak su sportisti koji su se penzionisali i završili sportske karijere.

LEKARSKA TERAPIJA NIJE UVEK IZUZETAK

Sportista može da pomisliti da, ukoliko mu je lekar propisao određeni lek u terapiji lečenja određene bolesti ili stanja, da ga može i koristiti i da ne može biti doping pozitivan.

To je svakako zabluda jer sportista može biti pozitivan i isključen iz sporta. Sportista je u obavezi da sa Antidoping agencijom proveri da li je taj lek zabranjen i ako jeste da traži izuzeće za terapeutsku upotrebu i tek onda da počne sa korišćenjem. Izuzetak su hitna stanja u kojima sportista primi svu neophodnu terapiju, a onda traži retroaktivno terapeutsko izuzeće.

OPASNOST U LEKOVIMA ZA PREHLADU

Neki lekovi poput kortikosteroida, diuretika, stimulansa, beta blokatora, insulina se nalaze na Listi zabranjenih sredstava i treba voditi računa o njihovoj upotrebi.

Posebno sportisti treba da obrate pažnju na lekove za prehladu koji mogu sadržati pseudoefedrin, supstancu koja se nalazi na Listi u grupi stimulansa.

PROVERITE LEK: ADAS PLATFORMA „MIŠLJENJE O LEKU“

Kako bi pomogli sportistima Antidoping agencija Republike Srbije je kreirala platformu “Mišljenje o leku” gde sportista može da pretražuje postojeću bazu lekova za koje je već izdato mišljenje ili da popuni formular i traži mišljenje za lek koji želi da koristi.

Lek možete proveriti na: https://www.adas.org.rs/tue/misljenje-o-leku/

Zabluda je da ako koristite prirodni suplement ne možete biti doping pozitivni na doping testu. Veliki broj doping pozitivnih slučajeva dolazi od korišćenja prethodno neproverenih suplemenata.

Profesionalni sport postaje sve zahtevniji, a upotreba suplemenata među sportistima sve učestalija, što je sasvim razumljivo. Ipak, važno je da sportisti budu obazrivi u izboru suplemenata, jer neki od njih mogu biti kontaminirani zabranjenim supstancama, bilo namerno ili nenamerno. Dešava se da suplement sadrži supstance koje nisu navedene na deklaraciji, ili da ne sadrži ono što je deklarisano. Sve to može predstavljati ozbiljan rizik za sportistu koji koristi suplement bez prethodne provere njegove bezbednosti.

PROVERITE SUPLEMENT: ADAS PLATFORMA “MIŠLJENJE O SUPLEMENTU”

Zato smo u Antidoping agenciji Republike Srbije kreirali još jednu platformu koja se zove “Mišljenje o suplementu”.

Korićenje je vrlo jednostavno, možete pretražiti postojeću bazu ili popuniti online formular za suplement koji želite da koristite i mišljenje ćete dobiti u roku od jednog dana. Mišljenje se izdaje na osnovu deklaracije određenog suplementa. Kao što možete da primetite ne postoji apsolutna garancija da taj suplement nije rizičan jer se prilikom registracije suplementa na našem tržištu ne vrši hemijska analiza kojom bi se pokazalo da li stvarni sastav odgovara onom koji je naveden na deklaraciji.

Suplement možete proveriti na: https://www.adas.org.rs/suplementi/misljenje-o-suplementu/

Često se misli da ako se supstanca uzme izvan takmičenja da sportista ne može biti doping pozitivan. Upravo je drugačije i treba voditi računa se na WADA Listi nalaze različite grupe supstanci, one koje su zabranjene uvek i na takmičenju i izvan takmičenja, zatim one koje su zabranjene samo na takmičenju i supstance koje su zabranjene u pojedinim sportovima. Treba voditi računa o supstancama koje su dozvoljene izvan takmičenja, ali ako supstanca bude pronadjena na doping kontroli sprovedenoj na tamičenju sportista će biti doping pozitivan.

OPREZ SA INFUZIJAMA

Zabluda je da infuziju možete da primite uvek i bez obzira da li za to postoji jasna terapijska indikacija. Intravenske infuzije i/ili injekcije su zabranjene u količini većoj od 100 ml u periodu od 12 sati, osim onih koje su legitimno primljene u toku bolničkog tretmana, hirurških procedura ili kliničkog dijagnostičkog ispitivanja.

TIM MORA DA ZNA PRAVILA

Veoma je važno da sportisti vode računa ko su ljudi koji čine deo njihovog tima i ko su ljudi koji se bave njihovom karijerom. Proveriti koliko je zaista njihovo znanje u oblasti antidopinga. Imamo primer Janika Sinera koji je bio doping pozitivan zbog greške njegovog pratećeg tima koje je inače zaposlio kao one koji poznaju antidoping pravila.

SVE JE NA SPORTISTI

Prema pravilu striktne odgovornosti koje donosi Svetski antidoping Kodeks sportista je odgovoran za ono što se nadje u njegovom organizmu.

I na kraju nekoliko saveta sportistima kako bi izbegli opasnost doping pozitivnog rezultata i nenamernog dopinga:
Proverite sve što želite da koristite od lekova i suplemenata sa vašom antidoping organizacijom!

Ne verujte neproverenim izvorima!

Edukujte se!

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/42986/adas-doping-istina-zabluda-dr-vukasinovic-vesic

Kako Srbija stoji na doping mapi sveta?

Svetska antidoping agencija (WADA) svake godine donosi Listu zabranjenih doping sredstava na kojoj se nalaze sve supstance i metode zabranjene u sportu. Antidoping agencija Republike Srbije poštujući svetsku regulativu ovu Listu usvaja na Upravnom odboru i ona postaje primenjiva na sportiste u našoj zemlji. Lista zabranjenih doping sredstava je ista za sve sportiste u celom svetu sa izuzetkom profesionalnih liga koje nisu potpisnice Svetskog antidoping kodeksa te one imaju svoju listu zabranjenih doping sredstava.

Na WADA Listi se nalaze različite grupe supstanci, one koje su zabranjene uvek, i na takmičenju i izvan takmičenja, zatim one koje su zabranjene samo na takmičenju i supstance koje su zabranjene u pojedinim sportovima.

Najčešće supstance koje sportisti zloupotrebljavaju

Prema statistici Antidoping agencije Republike Srbije što se tiče supstanci na koje su sportisti bili doping pozitivni najviše su zastupljeni Anabolički agensi (Steroidi) 44%, na drugom mestu su stimulansi sa udelom od 20%, zatim diuretici sa 17%, kanabinoidi 13,5%, Hormoni i metabolički modulatori 3%, Beta 2 agonisti 1%, Beta blokatori 0,5%, Narkotici 0,5% i Peptidni hormoni, faktori rasta, srodne supstance i mimetici sa udelom od 0,5%.

Srbija u svetskom trendu: Kako stojimo na doping mapi?

Statistika Svetske antidoping agencije koja analizira korišćenje zabranjenih doping supstanci na svetskom nivou se ne razlikuje u velikoj meri od onoga što imamo u Srbiji. Ovo ide u prilog tome da se zloupotreba zabranjeni doping supstanci ne razlikuje izmedju Srbije i drugih zemalja.

Kada lek postane opasnost

Najveći problem za sportiste predstavlja to što se neki lekovi koji se koriste za lečenje različitih stanja i biolesti nalaze na Listi zabranjenih doping sredstava.

Neki lekovi poput kortikosteoida, diuretika, stimulansa, beta blokatora, insulina koji se inače koriste za lečenje mogu zbog svog dejstva potencijalno dovesti do poboljšanja sportske sposobnosti.

Sportisti ponekad zbog svojih legitimnih zdravstvenih stanja koriste lekove koji se nalaze na Listi. Ovakva situacija može dovesti do nenamernog doping pozitivnog rezultata. Sportisti su u obavezi da traže od njihove antidoping agencije Izuzeće za terapeutsku upotrebu ukoliko im je propisana terapija koja se nalazi na Listi zabranjenih sredstava. U suprotnom će prilikom testiranja biti doping pozitivni.

Granica između lečenja i dopinga

Pitanje koje se često postavlja jeste gde je granica izmedju legitimne medicinske terapije i zloupotrebe leka u svrhu povećanja sportske performanse. Ovo pitanje vrlo često izaziva različite kontroverze i diskusije medju antidoping telima, ali i u opštoj javnosti.

Nema sumnje sportisti imaju pravo na lečenje kao i svi drugi građani. Međutim zloupotreba doping supstanci nosi sa sobom pre svega zdravstvene rizike, a za neke može da znači kraj sportske karijere zbog zabrane učešća u sportu...

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/41916/zabranjene-supstance-doping-sport-adas

Тема која је стара колико и сам спорт.

Марихуана је супстанца биљног порекла која садржи психоактивне компоненте, од којих је најпознатији тетрахидроканабинол (ТХЦ). У последње две деценије, марихуана је прошла кроз значајну друштвену и правну трансформацију – легализована је у бројним земљама за медицинску и/или рекреативну употребу.

Према Светској антидопинг агенцији марихуана се налази на Листи забрањених средстава и метода и забрањена је само на такмичењу. То значи да спортиста не сме имати повишене нивое ТХЦ метаболита у организму у тренутку такмичења јер ће приликом допинг контроле бити регистрован допинг позитивни резултат уколико је концентрација ТХЦ у урину преко дозвољеног прага од 180 ng/ml.

Зашто марихуана ипак остаје на допинг листи?

Према Светској антидопинг агенцији да би се нека супстанца нашла на Листи мора да задовољи 2 од три следећа услова: да позитивно утиче на спортску перформансу, да није у складу са етиком спорта и да представља ризик за здравље спортиста. Марихуана је на листи зато што задовољава други и трећи услов.

Нема научних доказа да марихуана може директно да утиче на спортску перформансу али можемо поменути њен индиректни утицај на смањење анксиозности и треме, ублажавање бола и опуштање мишића и побољшање сна.

Између здравља и прихватања: Шта марихуана заиста чини телу спортисте?

Марихуана негативно утиче на здравље спортиста и може да доведе до: убрзаног рада срца, пада крвног притиска, анксиозности, психотичних епизода, проблема са дисањем, когнитивних оштећења, смањења координације покрета и времена реакције, смањена концентрације и пажње, поремећаја перцепције времена и простора, потенцијалне зависности и губитка мотивације, ризика од зависности.

Многи светски стручњаци и спортисти траже да се марихуана уклони са Листе забрањених средстава са образложењем да: не повећава снагу, брзину, издржљивост, није забрањена у великом броју земаља и да има медицинску употребу. Иницијатива долази из различитих држава које су легализовале марихуана.

Светска антидопинг агенција је за ову сврху тражила мишљење од стране Светске здравствене организације и WАДА етичког комитета који су били става и потрвдили различитим истраживањима да марихуана треба да остане на Листи.

Легализација марихуане у неким државама допринела је промени друштвених норми. У многим срединама, марихуана више није табу, она постаје у неким ситуацијама примарни начин дружења, може имати важну психолошку и емоционалну функцију јер се корисник осећа као „део нечега“ односно, осећа се прихваћеним.

Случај Шакари (Sha’Carri) Ричардсон, америчке спринтерке – да ли је (не)праведно кажњена?

Врло је интерсантно поменути један од најпознатијих случајева у последњим годинама, америчке спринтерке Шакари (Sha’Carri) Ричардсон, која је искључена са Олимпијских игара у Токију 2021. након што је била позитивна на ТХЦ. Она је тврдила да је користила марихуану у периоду туге након смрти мајке како би лакше превазишла губитак са којим се суочила. Казна која јој је изречена је изазвала велику дебату у Сједињеним америчким државама и захтев да Светска антидопинг агенција ревидира свој став о задржавању марихуане на Листи.

Марихуана у америчком спорту: Дозвољена у приватним лигама

Такође значајно је поменути и да су приватне лиге у САД-у, које нису део система Светске антидопинг агенције и нису потписнице Светског антидопинг Кодекса, као што су НБА, НХЛ, МЛБ, УФЦ дозволиле коришћење марихуане у оквиру својих лига.

И ми у Србије имамо проблем са присуством марихуане у спорту, занимљиво је да смо у једном тренутку имали марихуану на другом месту по заступљености у допинг позитивним случајевима.

Употреба марихуане, чак и кад не утиче директно на перформансе, може нарушити слику професионализма и одговорности коју спортисти представљају. Такође, може створити погрешан пример младима који прате и имитирају своје спортске узоре.

Марихуана заузима специфично место у антидопинг систему и третира се као супстанца која може угрозити безбедност, здравље и интегритет спорта и спортиста. У будућности се може очекивати даља расправа и могуће прилагођавање регулативе, нарочито у светлу промена законодавства у многим земљама и све већег друштвеног прихватања марихуане.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/40340/marihuana-adas-antidoping-sportissimo

Спорт, ако жели да остане светионик људске снаге и части, мора остати чист – чист као суза.

Спорт је од давнина био више од пуког физичког надметања – он је симбол снаге, истрајности, дисциплине, поштења и наде. У савременом друштву, спортисти су више од такмичара: они су идоли, узори, носиоци вредности које обликују понашање милиона младих широм света. Појава допинга у спорту је нешто што у највећој мери нарушава овакву слику спорта. Коришћење забрањених супстанци и метода зарад постизања бољих резултата постало је једно од највећих проблема савременог спорта, угрожавајући не само здравље спортиста и равноправност у такмичењу, већ и моралну структуру целог друштва.

Нарушен фер плеј

Основна вредност сваког спортског такмичења јесте фер плеј и једнаке шансе за победу. Сваки спортиста улази на терен са идејом да је успех плод његовог рада, талента и одрицања. Допинг је управо оно што руши ову премису – допинговањем се вештачки унапређује спортска перформанса, пружа неправедна предност и обесмишљавају године труда оних који се такмиче по правилима. У спорту без фер плеја нема истинских шампиона.

Негативан утицај на здравље спортиста

Употреба допинг супстанци поред тога што нарушава фер плеј у великој мери нарушава и здравље спортиста. Здравље спортиста је често жртва потраге за резултатима по сваку цену. Бројне допинг супстанце које се налазе на Листи забрањених допинг средстава као што су анаболички стероиди, хормон раста, стимуланси, еритропоетин и друге, могу имати озбиљне и трајне последице по здравље спортиста. Ове супстанце могу довести до озбиљних здравствених последица као што су: повишен крвни притисак, срчани удар, мождани удар, неплодност, импотенција, трајне промене у ендокрином систему, оштећења јетре и бубрега, агресивност, депресија, анксиозност, зависност, трајна оштећења костију и мишића.

Уништене спортске каријере

Иако неко може помислити да допинг може побољшати резултате, допинг као такав сигурно водика пропадању каријере. Допинг позитивни резултат спортисте води ка дисквалификацији спортског резултата, одузимању медаља, забрани учешћа у спорту трајању од више година,губитка спонзорских уговора, оштећењу угледа и личне репутације.

Многи спортисти који су постигли светску славу пали су у заборав када је откривено да су варали. Њихова каријера се не памти по успесима, већ по скандалу допинг позитивног резултата, а њихова имена постају синоними за непоштење.
Спорт је окрутан када се изневери његово поверење.

Лош пример за младе

Спортисти имају моћан утицај на младе. Њихови резултати, понашање, ставови – могу да обликујуживотне циљеве деце и адолесцената. Када млад човек види да је његов идол користио допинг, може развити погрешну представу да је успех немогућ без варања. Млади често не схватају ризике и могу почети да користе супстанце које не само да су забрањене у спорту, већ су и опасне по живот. Тако допинг не постаје само проблем професионалних спортиста, већ и проблем целог друштва са великим утицајем на здравље нације.

Често су они који шаљу поруку да је без допинга успех немогућ, управо дилери допинг средстава и људи који од тога зарађују.

Борба против допинга није само техничко питање правне регулативе и спроводјења допинг контрола– то је морална борба за будућност спорта. Потребно је да сви учесници у систему спорта – спортисти, тренери, лекари, спортски функционери, родитељи и навијачи – схвате да вредност победе није у злату медаље, већ у начину на који је она остварена.

Потребно је едукујемо младе, да пружамо подршку спортистима у развијању културе чистог спорта, у којој су рад, труд, дисциплина и поштовање правила једини пут ка успеху.

Спорт, ако жели да остане светионик људске снаге и части, мора остати чист – чист као суза.

У присуству министра спорта Зорана Гајића, Антидопинг агенција Републике Србије (АДАС) и "Медијска мрежа" са порталом Sportissimo потписали су данас меморандум о сарадњи у оквиру националне кампање "Реци НЕ допингу".

Овим партнерством додатно се оснажује информативна и едукативна компонента кампање, с циљем да се поруке о штетности допинга и важности фер-плеја пренесу широј јавности - посебно младим спортистима, њиховим тренерима и родитељима. Сарадња с порталом Sportissimo, који свакодневно комуницира с хиљадама спортских ентузијаста, омогућиће да се поруке кампање пласирају кроз савремен, разумљив и ангажован формат.

- Борба против допинга захтева знање, упорност и заједничку одговорност. То није само задатак једне институције - то је трајна обавеза читавог друштва да заштити спортисте, очува здравље и сачува вредности које спорт носи. Зато са великим задовољством започињемо сарадњу с "Медијском мрежом" и порталом Sportissimo, партнерима који препознају значај едукације и моћ поруке. Медији имају кључну улогу у обликовању јавне свести - а кроз ову сарадњу, порука да је чист спорт једини исправан избор добиће још снажнији домет. Желимо да стигне до сваког младог спортисте, родитеља, тренера и навијача. У свакој сали, на сваком терену и у свакој свлачионици мора да се се зна да допинг није решење, већ озбиљна претња спортском развоју, здрављу и достојанству. Ово партнерство представља још један корак ка стварању спортског окружења у којем се негују фер-плеј, интегритет и одговорност. Верујемо да уз заједнички рад, доследност и јасну поруку можемо обликовати генерације које неће тражити пречице, већ ће бирати знање, труд и поштење као свој пут - изјавила је проф. др Милица Вукашиновић Весић, директорка Антидопинг агенције Републике Србије.

Кампању "Реци НЕ допингу" већ трећу годину заредом спроводе Антидопинг агенција Републике Србије и Савез за рекреацију и фитнес Србије, а уз подршку Министарства спорта Републике Србије, настављајући да подижу свест јавности о важности борбе против допинга и посвећеност стварању спортског окружења, које почива на здрављу, знању и поштовању правила.

- Две деценије сам у спортском новинарству и могу да кажем да је ово можда и најзначајнији сегмент којим сам се бавио досад. Борба против допинга захтева одговорност свих нас и због тога је Спортиссимо с радошћу прихватио сарадњу са Антидопинг агенцијом Републике Србије. "Буди здрав, играј поштено", веома конкретан и моћан слоган АДАС, максимално ћемо подржати на Sportissimo.rs, а верујем да ће тај пут следити и сви професионалци и аматери у српском спорту - поручио је Дражен Остојић, директор портала Sportissimo.rs, после потписивања партнерства са АДАС.

Министар спорта Зоран Гајић је после потписивања сарадње истакао колико је важна сарадња са медијима у оваквим пријектима.

- Пресудна је сарадња с медијима. Ми морамо да допремо до оних којима желимо да помогнемо. Сви су на друштвеним мрежама, отварају се сајтови, спортски, какав је Sportissimo. И то је та циљна гупа, за коју претпостављамо да су конзументи сајтова, друштвених мрежа. Вежбачи којима желимо да се обратимо и да их едукујемо. Да имамо свакодневну сарадњу, да стално причамо, објашњавамо, упозоравамо, како треба и како не треба. Стручњаци се баве тиме - рекао је Гајић, па додао:

- Ово је много добра ствар и овим путем се захваљујем порталу Спортиссимо, који је међу првима препознао да треба да буде друштвено одговоран. Да физичка култура и спорт нису само златне медаље на Светским и Европским првенствима, већ и здравље нације и брига за све људе, а поготово за младе. Министарство спорта и Влада Србије и те како воде рачуна о младима и свим другим људима заинтересованим за вежбање кроз рекреацију. Имамо пет федерација које су специјално задужене за рекреативне садржаје које ми финансирамо.

https://sportissimo.republika.rs/ostali-sportovi/aktuelno/38568/reci-ne-dopingu-adas-sportissimo-zoran-gajic