Захтев за мишљење о суплементу

Шта се подразумева под дијететским суплементима?

Додаци исхрани (дијететски суплементи) су намирнице које допуњују нормалну исхрану и представљају концентроване изворе витамина, минерала или других супстанци са хранљивим или физиолошким ефектом, појединачно или у комбинацији, а у промету су у дозираним облицима дизајниране да се узимају у одмереним појединачним количинама (капсуле, таблете, кесице прашка, ампуле течности, бочице за дозирање у капима и др.). Oво је дефиниција из Правилника о здравственој исправности дијететских производа Србије, који регулише тржиште суплемената у нашој земљи.

Да ли спортисти често користе суплементе?

Према последњим истраживањима која су објављена у званичном ставу Међународног олимпијског комитета (Maughan R. IOC consensus statement: Dietary supplements and the high-performance athlete. British Journal of Sports Medicine. 2018) употреба суплемената у спорту:

1. разликује се међу различитим спортовима
2. повећава се повећањем интезитета тренинга и такмичења
3. повећава се са годинама живота
4. већа је код мушкараца него код жена
5. под снажним је утицајем околине и културе у спорту и изван спорта

Употреба суплемената треба да узме у обзир баланс између потенцијалне користи
(засноване на научним доказима) и потенцијалних ризика (нпр.трошење ресурса, превелика очекивања, лош програм суплементације, ризик од допинг прекршаја, угрожавање адаптације на тренинг, нежељена здравствена дејства). Уколико се не поштују основни принципи суплементације, постоји ризик да уместо великих очекивања у погледу спортских способности постану ометајући фактору у постизању успеха.

Како сазнати да ли је суплемент здравствено исправан?

Стручнo мишљeњa o здрaвствeнoj испрaвнoсти диjeтeтскoг прoизвoдa даје Министарство здравља Србије на основу одређене документације која гарантује да је суплемент легално регистрован у нашој земљи. Списак документације коју подноси увозник и/ или произвођач лабораторији je (ИЗЈЗ Србије, ИЗЈЗ Војводине, ИЗЈЗ Ниш, ИЗЈЗ Крагујевац, ГЗЗЈЗ Београд, ВМА – Институт за хигијену):

1. стручнo мишљeњe и кaтeгoризaциjу Фaрмaцeутскoг фaкултeтa у Београду, Унивeрзитeтa у Бeoгрaду или Фaрмaцeутскoг фaкултeтa у Нoвoм Сaду, Универзитета Привредна академија у Новом Саду;
2. квaлитaтивни и квaнтитaтивни сaстaв диjeтeтскoг прoизвoдa;
3. дeклaрaциjу диjeтeтскoг прoизвoдa.

*Члан 22б Правилника о здравственој исправности дијететских производа (“Сл. глaсник РС”, бр. 45/10 , 27/11 , 50/12 , 21/15 , 75/15)

Сви суплементи који су прошли регистрацију имају потврду о томе од Министарства здравља што се налази и на самом суплементу као податак, или на интернет страници дистрибутера. Зато је изузетно велики ризик, по здравственом питању али и по питању допинга, да се купују суплементи који нису прошли ову врсту провере.

Да ли суплементи могу да буду контаминирани забрањеним допинг супстанцама?

Узроци контаминације суплемената забрањеним супстанцама могу бити намерни и ненамерни, невезано та то да ли је то декларисано на производу. За разлику од лекова, суплементи немају строго контролисану производњу ни проверу квалитета и таква је ситуација у целом свету. Добро је познато да суплементи могу да буду контаминирани прохормонима, хормонима, стимулансима или другим забрањеним супстанцама. Ово може да се догоди у току саме производње када нема квалитетних услова и долази до мешања различитих производа. Уколико апарати нису добро очишћени долази до контаминације са неким од забрањених супстанци које су претходне прошле кроз те апарате. Ово је у већини случајева случајна или ненамерна контаминација али има случајева и намерне контаминације како би се побољшали ефекти суплемената са нпр. анаболичким стероидима. Доступни подаци говоре да између 40-70% спортиста користи суплементе, а да између 12-58% суплемената могу да садрже забрањене супстанце. Ово јасно указује да постоји значајан ризик од случајног или ненамерног допинга услед употребе суплемената.

Са агресивним маркетиншким рекламама и бројним малопродајним објектима, продавци суплемената чине своје производе атрактивним и лаким за набавку од стране спортиста који не знају ништа о извору или чистоћи састојака. Дакле, ако спортиста одлучи да преузме ризик јер жели добробити суплементације коју узима, препорука је да користи производе великих, угледних компанија које су вероватно најбољи избор. Реномирани брендови витамина, минерала и других уобичајених суплемената које производе велике компаније обично се производе по високим стандардима и требало би да буду безбедни по питању допинга. Контаминација је проблем у неким мањим компанијама, посебно онима које циљају на тржиште рекреативаца и бодибилдинга. Компаније које не продају стероиде и прохормоне имају мању вероватноћу да ће њихови производи бити контаминирани тим супстанцама. Спортиста мора да буде опрезан приликом коришћења суплемената који „повећавају мишићну масу” или се рекламирају као „топиоци масти”.

Преузето са веб странице www.mysportscience.com

Шта је принцип апсолутне одговорности?

Према принципу апсолутне одговорности коју дефинише Светски антидопинг кодекс, спортиста је одговоран за све што унесе у своје тело. Нажалост, постојећа правила не штите пуно спортисту чак и у случају контаминације суплемената јер је према ставу Светске антидопинг агенција суплементација искључиво избор спортисте који за то мора да сноси одговорност. Пошто ће спортиста увек бити одговоран за све што унесе у свој организам, чак и када су у питању забрањене супстанце које нису декларисане у саставу препарата, саветује се спортисти да не користи суплементе ако постоји било каква сумња у његов састав.

Да ли се спортисти плаше допинг позитивног резултата због суплемената?

Према последњем истраживању које је објавила Светска антидопинг агенција и спортисти и спортско особље су идентификовали девет фактора “рањивости” као „најважније“, наглашавајући потребу за образовним програмима који покривају широк спектар тема и пружају подршку спортистима на различите начине. Додаци исхрани тј. Суплементи су сматрани водећим разлогом за забринутост већине стручног тима спортиста, док су спортисти указивали на физичке захтеве спорта и потребу за брзим физичким развојем и побољшањем перформанси.

Захтев за мишљење о суплементу

Један од програма континуиране едукације коју Антидопинг агенција Републике Србије спроводи је и Захтев за мишљење о саставу суплемената, који је осмишљен са циљем да се помогне спортистима. Поступајући по молби спортиста за мишљење о саставу суплемената, АДАС издаје извештај који се односи искључиво на потенцијално присуство забрањених допинг супстанци у декларисаном саставу суплемента, према подацима који се могу наћи на интернет страницама произвођача или дистрибутера, које је проследио спортиста у захтеву. С обзиром на то да суплементи могу да садрже супстанце које нису декларисане, ово мишљење не ослобађа одговорности спортисту за евентуалну повреду антидопинг правила, јер се односи на декларисани састав наведених суплемената (који не мора да буде тачан) и дато је у форми саветовања.

Поштовани,

Да бисте добили мишљење неопходно је да попуните следећу пријаву са подацима који су тачни и потпуни, у противном нећете добити одговор.

Да ли је потврда из различитих лабораторија да је неки суплемент “DOPING FREE” сигурна гаранција за спортисту?

Нажалост не постоји стопостотна сигурност у погледу тога да неки суплемент не садржи допинг супстанце. Чак и сертификати за одређене суплементе важе само за тачно наведене серије суплемената а не све суплемете под тим именом. И додатно, анализа у лабораторијама не обухвата све суплементе са Листе забрањених допинг средстава већ само оне које се најчешће могу наћи у онима који су контаминирани допинг супстанцама. Светска антидопинг агенција такође не сматра ове сертификате апсолутном гаранцијом.

Референце

1. Geyer H, Parr MK, Mareck U, Reinhart U, Schrader Y, Schänzer W. Analysis of non-hormonal nutritional supplements for anabolic-androgenic steroids – results of an international study. Int J Sports Med. 2004;25(2):124-129.
2. Geyer H, Schanzer W, Thevis M. Anabolic agents: recent strategies for their detection and protection from inadvertent doping. Br J Sports Med 2014; 48(10):820-6.
3. Jeukendrup AE, Gleeson M. Sport Nutrition: an introduction to energy production and performance. 3rd edition ed. Champaign IL: Human Kinetics 2018.
4. Јаковљевић В, Дикић Н, уредници. Cпортска медицина. Крагујевац: Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и Факултет за физичку кутуру и менаџмент у спорту Универзитета у Сингидунуму; 2016; 55-69; 309-370; 392-407
5. Maughan RJ, Burke LM, Dvorak J, et al. IOC consensus statement: dietary supplements and the high-performance athlete British Journal of Sports Medicine 2018;52:439-455.
6. Анђелковић М, Баралић И, Младеновић БВ, Ђорђевић Б, Поповић М, Весић ВМ, Јовановић З, Стојменовић Т, аутори. Спортски кувар. Београд: Удружење за медицину спорта Србије; 2015
7. ПРАВИЛНИК О ЗДРАВСТВЕНОЈ ИСПРАВНОСТИ ДИЈЕТЕТСКИХ ПРОИЗВОДА
   (Сл. гласник РС бр. 45/10 , 27/11 , 50/12 , 21/15 , 75/15 , 7/17 , 103/18 ). Пречишћен текст закључно са изменама из Сл. гл. РС бр. 103/18 које су у примени од 03/01/2019 (измене у чл.: 13 , 14 , 15 , 16 , 17 , 18 , 19 , 20 , 21 ).
8. Athlete Vulnerabilities Research Project. Published by WADA with endorsement of the WADA Education Committee and the WADA Social Science Research Expert Advisory Group