Шести антидопинг семинар, који на годишњој бази огранизује Антидопинг агенције Републике Србије, отворен је предавањем везаним за повреде антидопинг правила у 2011. години и поуке које се из њих могу извући. У оквиру предавања презентоване су околности 12 допинг позитивних случајева у 2011. години, из којих произилази да у Србији и даље постоји недовољна едукованост спортиста и пратећег особља о антидопинг правилима, да се користе супстанце штетне по здравље, као и дијететски суплементи за које не постоји доказ да на било који начин поспешују спортске перформансе и ризични суплементи за које постоји велика вероватноћа да су контаминирани забрањеним допинг супстанцама.
Истакнута је чињеница да и поред смањеног процента допинг позитивних (2,05% у односу на проценат претходних година који се кретао око 4%), као негативан податак остаје то да су допинг позитивни спортисти и ове године у 50% случајева користили анаболичке стероиде, што говори о њиховој намери да се допингују, али и крајњем немару према свом здрављу. Такође, наглашено је да је АДАС у 2011. први пут прешао праг од 1.000 допинг контрола, што представља велики успех приближава нас развијеним земљама сличног броја становника по броју урађених контрола на годишњем нивоу.
На семинару је представљен и пресек досадашњег искуства из области wхереабоутс образаца, АДАМС базе података и изузећа ради терапеутске сврхе (ТУЕ). 2009. година је донела преокрет у области попуњавања образаца о локацији и од тада су сви спортисти који су чланови регистрованих тест група (РТГ) морали да дефинишу обавезних сат времена у току сваког дана током године како би могли да буду тестирани изван такмичења. Овај процес се развијао од ручног попуњавања wхереабоутс образаца до електронског слања и на крају администрирања АДАМС базе података коју користе сви најуспешнији спортисти света. Уколико спортиста не пошаље своје податке о локацији у задатом року за сваки квартал, добија обавештење о неиспуњавању обавеза у погледу доступности за тестирање изван такмичења (филинг фаилуре), а исто се дешава уколико се спортиста не налази на локацији коју је оставио у wхереабоутс обрасцу (миссед тест). Број оваквих прекршаја везаних за обавезу доступности за тестирање изван такмичења, смањивао се од 47 у 2009. години до 21 у 2011. години и мора се истаћи да је едукација примарна за поштовање правила и спортисти научили да их комбинација три оваква пропуста доводи у опасност да буду суспендовани у трајању од једне до две године. АДАМС је електронска база података чије коришћење је будућност антидопинг борбе и пошто је ово олимпијска година у којој WАДА, МОК и интернационалне федерације диктирају правила – администрирање овог система је у 2012. години мандаторно.
Изузеће ради примене у терапијске сврхе (ТУЕ) важи за оне супстанце или методе које се налазе на Листи забрањених средстава а које спортиста мора да узима због одређеног стања или болести. ТУЕ се Антидопинг агенцији пријављује од 2007. године и од тада па до краја 2011. године је процесуирано 130 ТУЕ. Број пријава се сваке године повећавао а свест спортских радника, нарочито тимских лекара, постепено се развијала кроз едукацију коју је АДАС спроводио. Патологија због које су спортисти морали да приме лек са забрањене листе је у највећем броју случајева била везана за повреде скелетномускуларног система (82/130) а лекови који су били у 2/3 заступљени у свим ТУЕ су глукокортикостероиди. Пријава хроничних болести у којима се користе забрањене супстанце као лекови, је у Србији нажалост и даље ретка. Едукација је и на овом пољу есенцијална.
У оквиру предавања о суплементацији указано је на ирационално коришћење дијететских суплемента према типу, количини и комбинацији. Такође је примећено да дозе дијететских суплемената вишеструко превазилазе препоручене дозе. Мада се коришћење креатина не препоручује спортистима испод 18 година према препорукама Америчког колеџа спортске медицине, чак 11% млађих спортиста га је користило. Према класификацији Аустралијског Института за спорт 33% спортиста је користило суплементе из групе Ц (групе без јасних доказа да имају користан ефекат). Мањи број спортиста је узео Трибулус террестрис који припада групи Д (забрањени дијететски суплементи). Сматрамо да растући тренд коришћења суплемената указује на хитну потребу за развојем стратегије и специфичних образовних програма фокусираних на коришћење дијететских суплемената у спорту. Поред општих закључака разматрано је узимање креатина, посебно код млађих спортиста. Представљена је и заштитна налепница „допинг фрее“, као и нови упитник о суплементацији урађен у сарадњи са Олимпијским комитетом Србије.
На 6. Антидопинг конгресу презентована је и „Хидрација спортиста од истраживања до практичног решења“. Имајући прилику да се сусретну са многим спортистима наше земље стручњаци антидопинг агенције приметили су да спортисти иако често у прилици да пију различите врсте течности (вода, спортско пиће) пропусте да се адекватно хидрирају и врате у стање еухидрације. Спортисти могу течност изгубити на различите начине: путем зноја, дуфузијом кроз кожу, преко гастроинтестиналоног и респираторног тракта. Ефекти дехидрације су вишеструки како физиолошки на: терморегулаторну, кардиоваскуларну, мишићну, гастроинтестиналну функцију, тако и психолошки на: менталну и когнитивну функцију, смањује мотивацију за вежбањем, повећава ниво доживљаја напора, смањује време до потпуне исцрпљености. Научно је потрврђено да висока амбијентална температура (31-32˚Ц), дехидратација 2%, > 60 минута вежбања значајно умањује спортски учинак. Препоруке за адекватну хидрацију мењале су се кроз године почевши од шездесетих година прошлог века када је препорука била „пити мало воде током физичке активности“ до данас кад имамо јасне препоруке Америчког конгреса спортске медицине: пре физичке активности 5-7 мл на кг телесне тежине, 4 сата пре физичке активности; у току физичке активности 150-250 мл на сваких 15-20 минута током физичке активности; након физичке активности 1,5 литар на сваки изгубљен килограм телесне тежине током физичке активности. Спортистима се препоручује да пију спортско пиће следећег састава: 10 до 25 ммол/Л, 30 до 60 г/Л угљених хидрата. Антидопинг агенција РС је заједно са ФИБА Еуропе и Удружењем за медицину спорта спровела истраживање “Процена хидрираности кошаркаша на У20 европском првенству б дивизија”, тестирано је 8 репрезентација на такмичењу које се одвијало у Сарајеву у јулу месецу 2011. године. Такође је спроведено истраживање хидрационих навика наших кошаркаша у оквиру кошаркашке лиге Србије тако што су тестирана два тима на једној првенственој утакмици.
Резултати оба истраживања били су прилично поражавајући јер се дошло до закључка да су спортисти дехидрирани, да долазе на утакмицу дехидрирани, завршавају утакмицу дехидрирани, током целог дана су дехидрирани, количина укупне течности коју уносе спортисти није довољна, потребно је користити спортско пиће одговарајућег састава, а не воду, да би се постигла рехидрација, неопходно је кроз одговарајућу едукацију упознати тренере, тимске докторе и спортисте са значајем одговарајуће хидрације и коришћења спортског пића као средства за рехидрацију.
Имајући у виду резултате истраживања као и потребу да се на нажем тржишту нађе пиће које ће по цени бити прихватљиво за наше спортисте Удружење за медицину спорта Србије је заједно са фармацеутском кућом Есенса привело крају пројекат Хyдростар спортско пиће. Хyдростар је спортско пиће које према саставу одговара свим научним сазнањима о саставу спортског пића а треба га користити у складу са препорукама које је дао Амерички конгрес спортске медицине.
У оквиру последњег предавања на семинару наведени су главни проблеми везани за допинг контролу коња. У 2011. години знатно се повећао број допинг позитивних коња (8,8%), а један од разлога је и слаба едукација тренера. Тренери у коњичком спорту нису довољно упознати са самим поступком допинг контроле, Листом забрањених супстанци, временом излучивања тих супстанци, као и које су њихове дужности и обавезе.
У 2011 години АДАС је урадила 68 допинг контрола коња. Узорци су узети од 31 касача, 27 галопера и 10 коња који су учествовали у ФЕИ дисциплинама. Од 68 коња 5 је било позитивно на тестирању спроведеном у Србији а један коњ је био позитиван приликом допинг контроле урађене у Босни и Херцеговини. Најчешће су се у узорку налазиле супстанце које смањују болност и упалне процесе. Сматрамо да овако висок проценат позитивних коња опомиње све одговорне структуре у спорту да морају показати више пажње и ангажованости у контроли и едукацији, како би се унапредио коњички спорт и на прави начин извршила селекција квалитета.







