Последња одлука Извршног одбора Светске антидопинг агенције (WADA), донета 9.12.2019. године, да једногласно искључи Русију са Олимпијских игара 2020., и Зимских игара и Светског купа 2022. године, као и да јој се не дозволи да организује ни једно међународно такмичење, последица је низа дешавања која су хронолошки почела још крајем 2014. године:
Децембар 2014. – Немачки телевизијски канал АРД извештава о корупцији и систематском допингу широм Русије. Извештаји укључују оптужбе бившег службеника Руске антидопинг агенције Виталија Степанова и његове супруге Јулије, тркачице на 800 метара, који је претходно била кажњена због допинга. Степановци живе у егзилу као заштићени сведоци.
Новембар 2015. – Позивајући се на извештај свог бившег председника Дика Паунда, WADA је прогласила Руску антидопинг агенцију несагласну са Светским антидопинг кодексом и затворила лабораторију у Москви. ИААФ је суспендовала Руску атлетску федерацију, а забрана важи и дан данас.
Мај 2016. – Њујорк Тајмс објављује сведочење Григорија Родченкова, бившег директора антидопинг лабораторије у Москви. Независна истрага коју је водио канадски адвокат Ричард Мекларен обележила је стотине скривених случајева допинга у више десетина спортова. Међународни олимпијски комитет (МОК) започиње тестирање старих узорака са Олимпијаде 2008. и 2012., чиме је на крају ретроградно казнио више од 100 спортиста из Русије и других земаља.
Август 2016. – Русија се такмичи на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру у смањеном саставом. МОК се противи да у потпуности забрани Русију, али Међународни параолимпијски комитет избацује Русију. Руском олимпијском тиму за дизање тегова у потпуности је забрањено довођење спорта у спорт, а атлетски тим се састоји од само једне атлетичарке, Дарије Клишине која је обезбедила наступ одлуком Арбитражног суда у Лозани два дана пре такмичења. Руски тим је четврти на броју олимпијских медаља.
Август 2017. – Скоро две године након забране, ИААФ је дозволио Русији да пошаље тим од 19 званично неутралних спортиста на светско првенство у Лондону. Међутим, када је Марија Ласитскене освојила злато у женском скоку у вис, руска химна није свирана.
Децембар 2017. – Суочен са доказима масовног руског варања на Зимским олимпијским играма 2014. године, МОК забрањује Русију на Зимским олимпијским играма 2018. у Пјонгчангу, али омогућава да се 168 Руса такмиче као „Олимпијци из Русије“. Они освајају злато у женском клизању и мушком хокеју.
Јун/јули 2018. – Русија је домаћин Светског купа у фудбалу. Пре турнира, ФИФА проучава наводно допинговање у руском фудбалу, али не доноси никакве санкције.
Септембра 2018. – WADA поново успоставља Руску антидопинг агенцију упркос противљења многих западних спортиста, уз услов да Русија преда податке и узорке из московске лабораторије. Русија пропушта почетни децембарски рок, али коначно предаје досијее у јануару 2019. године.
Октобар 2018. – Амерички тужиоци наводе да су руски војни обавештајци хаковали спортске организације, укључујући и Олимпијске игре 2018., јер су покушали да прикажу спортисте из других земаља као варалице.
Јуни 2019. – Бившем председнику ИААФ-а Ламину Дијаку се суди у Француској због оптужби за корупцију, укључујући прикривање позитивних допинг контрола у замену за мито. Сумња се да су руски спортисти можда палтили чак 3,5 милиона долара да би се прикрило њихово допинговање.
Септембра 2019. – Четири дана пре светских атлетског првенстава у Дохи, WADA саопштава да да су лабораторијски подаци које је Русија предала осам месеци раније лажирани. Русији је дато три недеље да да објашњење, а Руски олимпијски комитет изражава забринутост да би могло да буде забрањено да учествује на Олимпијским играма 2020. у Токију.
Децембар 2019. – Једногласна одлука Светске антидопинг агенције да се Русију искључи са Олимпијских игара 2020., и Зимских игара и Светског купа 2022. године, као и да не може да организује ни једно међународно такмичење.
Руска национална антидопинг агенција (РУСАДА) има рок од 21. дан од пријема одлуке WADA да уложи жалбу на исту, Међународној арбитражи за спорт у Лозани, или да прихвати исту. По евентуалној правоснажности одлуке, иста ће постати обавезујућа за све стране потписнице Светског антидопинг кодекса.
