Антидопинг агенција Републике Србије је крајем 2015. године у својој евиденцији обележила пријаву двеста ТУЕ тј. изузетака за терапеутску употребу.
Основне информације о ТУЕ могу се наћи на сајту АДАС www.adas.org.rs/tue/izuzece-radi-primene-u-terapijske-svrhe-… а овде ћемо кратко анализирати двеста ТУЕ кроз различите сегменте.
Број ТУЕ пријава кроз године је доста варирао и највећи број је забалежен 2010. и 2011. године када је локална примена глукокортикостерида и бета 2 агониста захтевала пријаву декларације о употреби.
Када се погледају основне карактеристике спортиста који су пријављивали ТУЕ од 2007. године, однос мушкараца наспрам жена износи 66% наспрам 33%. Просечан број година које су имали спортисти имали у тренутку пријаве ТУЕ био је 25±7 а опсег година се кретао од 14 до 62 године.
Пет спортова (од укупно 26 различитих) који су имали највећи број пријава ТУЕ од 2007 године су: кошарка, фудбал, веслање, рвање и ватерполо. Разлог за овакву расподелу налази се као прво у масовности одређених спортова у Србији али и у нивоу такмичења на које ови спортисти одлазе. Учествовање на светским и међународним такмичењима подразумева и строго поштовање правила која се тичу пријаве ТУЕ.
Најзаступљеније дијагнозе због којих су спортисти морали да пријаве ТУЕ биле су из групе инфламаторних стања локомоторног апарата и то су са уделом од 17% били ентезитиси, тендинитиси и фасцитиси. Астма и лумбални синдром се налазе на другом и трећем месту по броју пријава ТУЕ са 14% и 11% учесталости.
Анализа 200 ТУЕ показала је статистику о којој представници АДАС говоре годинама уназад. (Зло)употреба системских гликокортикоида је разлог због кога су спортисти најчешће морали да пријаве ТУЕ. Бетаметазон, деxаметазон и метилпреднизолон су три најчешће забрањење супстанце које су преписане као део терапије у лецењу спортиста и налазе се у преко 50% свих ТУЕ пријава.
Забрањене супстанце које су спортисти примали у оквору терапије, примењене су најчешће системским путем и то интрамускуларно.
Спортисти, већином кошаркаши, фудбалери и веслачи, пријављивали су ТУЕ најчешће због акутних запаљењских обољења припоја тетива и лигамената. У терапији спортиста су доминантно били заступљени системски глукокортикоиди због којих је била неопходна пријава ТУЕ. Пријава изузећа за терапеутску употребу због лечења хроничних болести (нпр. дијабетес) и даље је ретка, иако се ови спортисти такмиче и на врхунском нивоу. У око 10% случајева ТУЕ је морао да се процесуира преко интернационалних федерација којима спортисти припадају и у скоро 90% случајева је одобрен.
Анализа 200 ТУЕ пријава у претходних осам година показала је да је едукација спортиста и осталих спортских радника још увек на недовољно развијеном нивоу. Улога тимских лекара и медицинског стручног тима и даље остаје једна од најважнијих како би се број ТУЕ пријава повећао реалном броју индикација које постоје међу нашим спортистима. Док неке светске антидопинг организације броје стотине ТУЕ на годишњем нивоу, ми анализирамо 200 пријава током осам година. То је јасан показатељ да је едукација о значају пријаве ТУЕ и даље један од приоритета АДАС.
